Delo

ЂОРЂК ВРАНКОВИЋ 387 државнички чин једнога великога везира, и то Ахмета Ћуприлића ! — Док је Ђорђе био на порти у Апафину посланству као тумач, стигне 1672 године на порту ХристоФор Фон-Киндзберг, као нови Леополдов министар ресиденат. Не прође много времена, а деси се прилика, те Ђорђе ступи у везе с Киндзбергом. — У то су доба били дошли у Цариград неки угарски великаши, завереници против Леополда, који су преко ердел>скога посланства преговарали с великим везиром, молећи султанову помоћ против крака. Главни посредник између њих и порте беше главом Ђорђе. Таки послови нису били реткост у оно доба. Онај део земаља круне светога Стевана што још беше остао у хришћанској власти приказиваше слику такога моралнога расула у јавном животу, каку је тешко иначе наћи. Не зна се је ли у том погледу горе стојала права Угарска, у колико је ње још било, или Ердељ или Хрватска. Ту се беху заплели лични, месни и црквени (католички, протестантски и православни) елементи; над свим доминираше борба домаћих политичких, националних и верских чинилаца са Леополдовим огледима да на њиховим развалинама уведе језуитски католицисам и не мачки централистични аисолутисам; а у све се то мешаху колико посредно утицаји спољашњих прилика толико и непосредно интриге туђинских дворова и њихових повереника. Читави пространи крајеви осциловаху између Беча и Сибиња или Цариграда, те часком признаваху власт Леополдову или је остављаху, па се бацаху у наручја његових непријатеља. Протестантске се разне цркве претериваху и сатираху међусобно а уједно гоњаху и православне ; католичка пак црква ирогоњаше, чим би могла, и једне и друге без разлике. Сваки час понекн властелин поимаше се да унотреби старинско право које му даваше хрисовуљ краља Андрије II: да може силом одбити повреду својих уставних права. Сваки се час склапаху неки компромиси, нека измирења између њих и краља. да се до прве прилике то изигра, чим Леополд могне увести коју стотмну немачких сабаља у коју тврђаву угарску или хрватску. ♦

Тако стање даваше довољно згоде да се Леополдови спол^ашњи непријатељи користе његовим унутрашњим противнп-