Delo

Н Е И М А Р И 31 Хаџи Продан беше слободаи, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше. Један једини покрет могао је свнма одрубити главе. Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају. Изашиљаху му најбоње пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми. ЛатиФ муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба. Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, иотражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу. Овда онда, кад би се какав неред десио, ЛатиФ изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша. Ово његопо посредовање имало је л ту добру страну, што су се кривци благо казнили. Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан. Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози. Ова му изгледаше и нечасна и одвратна. Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу. Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство. Једном, кад му иеки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: «Ви ми благодарите, у место да ме осудите. Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши ? Где ћемо и шта ћемо тада бити ? Чему се онда имамо надати ? Зар да народ сасвим изумре ? Зар да му се дух слободе сасвим угуши ? И ко све то ради ? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе ? На што је била сва та борба, све те муке и невоље ? На што су оне кости. што их киша испира на бојним пољима ? Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили ?“ Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан. Њему беше тешко Осећао је како му се савест сваког дана буни. Неколико пута намераваше да остави ЛатиФа и да се врати у слободу. И би •ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.