Delo

32 Д Е Л 0 С почетка му ова нова идужност” и не беше тако одвратна и досадна ЛаФит га слушаше и покараваше се његовпм саветима. Но прилике се у брзо изменише Нађоше се људи. који позавидеше његовом „положају.” Најтеже је одупреги се онима, који нам ласкају. То су непријагељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине. ЛатиФ, беше човек , на кога је ласкање имало великог утицаја. Он беше роб ласкачима, и ови га освојише. Ово им беше у толико лакше постићи , што се Хаџи-Продан и не труђаше. да се у новом положају одржи. Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски. Он беше погодан да се Латифу иодвуче под кожу и да временом иокида све везе између њега и Хаџи-Продана. Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица. Латиф поче сумњати на многе људе , које дотле сматраше за пријатеље. Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану. .Тедном у неком селу, беше се догодио неред. Момци Латифови беху наиали на једну кућу, али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака. У таквим приликама ЛатиФ би увек слао Хаџи-Продана. Сад пак, учини друкче. У место њега. иосла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан. Беше повезао иреко двадесет људи, дотерао у Чачак и иредао ЛатиФу. ЛатиФ их отирати у Београд, и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнаги. Хаџн-Продан беше покушао да их спасе, али га ЛатиФ сурово одби. Овај нокушај ускомеша душу Хаџи-Проданову. Он виде да му нема више места код ЛатиФа. Д о г о в о р Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично. Вечерње беше одслужено Игуман Пајснје , отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, се1)аху на доксату н вођаху разговор. — Још никога — рећи ће Димптрије пресамнћен преко доксата. — Рано је — одговори Пајсије. По том додаде: Надам се,. да неће пико изостатн.