Delo

ЂОРЂЕ БРАНКОВПЂ 393 изрично још стоји да је, осем што је имао осталу дедовину, био и деспот Илирије и велики војвода Горње и Доње Мисије. Данас може бити чудно како се смело с оваким лажима изаћи пред дворску канцеларију а још чудније да канцеларија све то прими за готово. Међу тим, дворске су се канцеларије онога и других времена често у оваким случајевима крупно варале. па није чудо што је прошла и Бранковићева лаж, наро чито кад се узме да се имало довољно разлога не загледати много у основаност и законитост његових титула. Срем, Бачка, Влашка, Херцеговина и остале земље, на које је Ђорђе износио своја права осем Хрватске, биле су далеко од Леополдових граница, далеко у унутрашњости Отманске Царевине, да онда, кад је од Кара МустаФе било бранити онај крњадак Угарске па и сам Беч и аустриске наследне владавине, да онда — велим — нико није могао ни сањати да ће оне брзо, за коју годину, моћи доћи у сФеру ћесарових интереса, па великим делом и у сферу његове власти. Сва је политика упућивала да се врати зајам за портино истицање и подржавање ТекелиЈе и помогне и избаци један цретенденат на оне султанове земље. Беч дакле прими Ђорђа : прихвати га као иотомка старе српске владалачке породице; прихвати га као потомка Вука, Бранковића Подгоричанина и потврди му ону вуковску дедовину: Херцеговину, Срем и Јенопоље; потврди му грб тога Вука (управ онај Божидара Вуковића), умножив му га и украсив ; сувише Ђорђа са свим његовим мушким наследницима начини угарским бароном са свим баронским правима и повластицама. Повељу је Леополд издао као крал. угарски у Лаксембургу, где се био склонио из Беча, 7 јуна (28 маја) 1683 године1.) 1) У истој иовељи дао је Леоиолд сва права, која и Ђор1,у, и Савн брату његову. Али је Сава био умро још 1680 године, па је с тога Руварац у недоумици (7—10). Ја мислим да се то може лако протумачитц, ако се узме : да су цреговори о овом били, много раније почели и да је веК био готов нацрт дипломи, да је у то дошла смрт владичина, и да 1688 године, кад је диплома издана, није у њу ништа дирано, пошто за посао није било ни потребно . А што је ствар, на послетку, свршенл и повеља издана баш 1683 године, лако је објасиити : ако је пре штогод и кварило Ђорђу послоне, све је то уклонио Кара-МустаФин полазак на Веч. Таорђев је брат Сава, још пре него што се нокалуђерио, као протопоп, имао еина Јована, а овај малолетнога, у ово доба, сина Саву. Дело XI 26