Delo

394 Д Е Л 0 4. * Велики везир Кара-МустаФа пође и удари на Беч; али грдно прође : буде страховито потучен од пољскога краља Јована Собјескога који заповедаше над својом и над немачком војском (1683). За тим га хришћанска војска потера у Угарску и новпм успесима утврди бечку победу. У то се склапаше тако звани Свети Савез, у који ступише, осем Леополда и Собјескога, многи немачки владаоци, Млеци, витезови са Малте и папа, па се из све снаге радило да се у њ увуче и Русија. Млечићи су ратовали с успехом нешто у нашем приморју а главно у Мореји ; Пољаци пак пређоше своју јужну границу. Леополдова немачка војска беше мало застала 1684 године, али после под војводама Карлом Лоренским (Лотрингенским), баварским кнозом бирачем Максимплијаном Манојлом, маргрофом Лујем Баденскнм и другима, помагана од Срба и Хрвата и једнога дела угарске властеле, наставн продирање Подунављем и надбије противника у многим сукобима. Она за три године освоји и очисти од непријатеља скоро целу Угарску и Ердељ савлађујући уједно сваки месни отпор краљу (1685 1688). После пређе и преко угарскнх граница. Овим ће начином опет српска земља постати разбојиште хриштапско и турско, и сад ће Срби у тој борбп опет примати више учешћа и од једнога другога народа. Сами ће ћесари најбоље ценити значај српскога парода у том погледу те ће настати да га што боље употребе за своју корист. Али сад у политику и догађаје на средњем и доњем Дунаву улази један са свим нов чинилац са стране — Русија, православна и словенска држава. И као год што је Леополд непрестано радио најпре да је покрене на друштво са Светим Савезом, а за тим на што веће учешће у рату, тако сад на њу баца своје погледе и околина у којој се кретао Ђорђе Бранковић. Маја или јуна месеца пошао је од овуд у Русију светогорски архимандрит Исаија, носећи три писма руским царевима: једно писмо нређашњега цариградскога патријарха Дионисија, другу пећскога патријарха Арсенија III Цриојевића и треће влашкога војводе Шербана.1) У тим се писмима иодстицаху Ј) У то су доба на руском престолу била два нејака брата Алекснјевића : Иван и Петар (по оном, што је после бно, назван Велики), а у њихно је име владала (4682—1689) •сестра им СоФија.