Delo

РИМСКИ ПЕСНИК ОМЛАДИНИ РИМСКОЈ (на дан свадбе Цезарове) Проклета нек је земља која робове рађа, Која слободом златном не доји чеда своја, Јалова, пуста. земља, којој не ниче цвеће; А коров расте, буја, да му се не зна броја. . Теби говорим, чуј ме, ноносна омладино, Зеницо ока мога, надање мојих снова; Ако си јоште цвеће, вапредуј, цвати, мири, Ал’ не мој бити кита весења Цезарова !... Је лт, да је дично, славно, ходати светла чела, А гадно, гнусно, к:о црв по праху, калу нусти?! Целуј десницу свету прогнаних мученика, Али не целуј никад тирану скута пусти’. Слободе, шуме своје поносни јелен не да, Да на се јарам вргне, што глупој стоци гове. Поносни јелен буди, уздање рода римског; Не слави када слави тиранин земље ове !... Свугде на свету има робова, ниских, подлих, И биће, веруј, свагда, Цезара док год има. Нек сви по праху гмижу, иод облак ти се вини, Слободи буди штит, мач њеним злотворима. Не дај се !.. Улизица ако тирану греба, Ено очева твојих, нек лижу, што он пљује, Ти балчак стегни мачу, на болом сузу проли. Нек Цезар славу слави, нек тиран иир пирује