Delo

РИМСКИ ИЕСНИК ОМЛАДИНИ РИМСКОЈ 397 Учиниш друкче, — ниси Касијев, Брутов пород, Већем копилад гадна, Хелота изрод клети, Ропкиња т’ била мајка, дојкиња подводница, Будућност нек ти буде: у ропству, сраму мрети. Ено му чанколиза, гладница сенатора, Кад чанке лизат’ знају, славопој нек му поју, Ти се сећањем вини у доба она славна: Не слави, када слави тиранин свадбу своју!.. На пољу филиписком јуначка крв се пуши, Јунаци славно пали ту вечно снују снове, Место камен-спомена слава им чува гробе, И скамењено срце несретне земље ове. Ако лавора имаш, да њим увенчаш славу, Гробов’ма пођи њиним, где свете труну кости, Топлом их сузом прели, овенчај лавор-лишћем.. Нек слави тиран Цезар, ти памти, па не прости!. УУ Панчеву, 11.—УШ 1896. Пр епевао Ј1. р. ЈЈпанов