Delo

црвп корацн 409 — Немојте се узнемирнвати, господине... То као да је са улице, иначе је ваздух у нас чист! — утишаваше га старац, и похита да уведе улов.венога госта у једну собу на крају ходника. — Зар није одиста прекрасна собица, господине ? — усхићено кликну Ипат Никитић, бришући уз пут дсбели слој прашине са стола искрив.вених ногу и отварајући прозор. «Прекрасна собица” била је у истини мајушна, пр.вава изба с једним прозором који гледа у двориште , са жалосним намештајем разнога калибра који је, очевидно, овамо доспео из апраксинских јазбина (телалница). На Стрепетова, који никада није живео у намештеним собама и који је био навикнут на породичне угодности, ова мрачна , илесњива кочина учини врло непријатан утисак. Опазивши то, господин Лукачев предложи другу собу — Иправи салон,” који се не може дати никако испод руб ве за дан, али Стрепетов одби понуду. Међу тим Ипат Никитић гледаше на сваки начин да задобије госта, трудећи сс да га очара својом предусрет.Бивошћу, Поможе носачу да унесу „ковчежић,” даде савет где би „пристојније“ било наместити га, за-гледа има ли воде у умиваонику, потапка руком по душеку, убијеном као тврда јуфка, проговоривши: «чиста вуна!и — понуди га, ако треба, да заповеди за чај или каФу и узгред препоручи своје ручкове. — За тридесет копејака дајем ручак с три јела, и по души могу рећи да је код мене храна изврсна, нпје то као у овдешњим гостионицама, где Вас огуле и даду Вам, да опрости Ваш образ, црклу мачку са сосом „томат” (од црвених патлиџана). Мој завод није за то, да обмањује човека.. Ја, господине, волим поштено... Котлет је... котлетом! II усуђујем се да вам отворено кажем: много ћете новаца сачувати у свом портуФењу, ака најмите собу месечно и с ручком. Ја бих вам дао врло јевтино... — „Уверњиво, скоте, уверљиво певаш!“ — зачу се на једанпут иза суседних врата нечији промукао глас, праћен јаким веселим церекањем од кога се и други мора насмејатњ Ипат Никитић немирно смагну раменима и, подигавши гласг предложи Стрепетову да се одмах донесе самоварчић, кад онај исти глас из суседне собе настави : Дело XI 27