Delo

ШЋЕРИНА КЛЕТВА — К. Ј. Ербен Што те тако туга слама, Шћери моја ? ТТТто те тако туга слама? На челу ти беда сама, Камо осмјех лица твог ? Оштрог сам се ножа такла, Мати моја ! Оштрог сам се ножа такла^ Ја голуба малог закла’ Испод грла бијелог I 0, то није голуб, није, Шћери моја ! 0, то није голуб, није. Што ти сјетно око лије Ситни суза незнан број ? Заклала сам чедо моје, Мати моја ! Заклала сам чедо моје, Сав у крвци огрез’о је Бјели голуб, цвјетак мој... Па шта сада чинит’ треба, Шћери моја ? Па шта сада чинит’ треба, Како избјећ’ казну неба И Промисли свети гнев ?