Delo

420 Д Е Д 0

Она затвори врата, и Стрепетов одмах послуша њен савет, зак.вуча ковчег и изиђе из своје мрачне коморице, мјло збуњен првим петроградским изненађењима и дирнут понашањем ове чудновате девојке, која показиваше такву брижљивост према са свим непознату човеку. «И какво је лице у ње паметно, живо !“ — помисли он. Кад је пролазио ходником, извири из једне нумере угојено, румено лице с црним залисцима и великим очима. — Марта!... Самовар! — разлеже се громки, иромукао глас* „Јамачно је то поручник !“ — одлучи Стрепетов, стигавши да загледа у промољену Физиономију. «3аиста, одвратна људина!0 — нехотице потврди он Теничкину сведоџбу, силазећи низа степенице. Он изиђе на улицу и стаде се погађати с кочијашем за Васиљевски Острв. Кочијаш обећа за пола рубље да «одвезе господина за тренут ока“ на својем „америчком швеђанину*. Јадан «амерички швеђанин” с натмуреним изгледом очајне кљусине, начуљивши уши, слушаше псовке кочијашеве и, као да разуме какав му предстоји даљи краЈ, без наде махну репом, опазивши да је путник сео на кола. — НАСТАВИЋЕ СЕ —