Delo

^АЈ ВАЛЕРИЈЕ КАТУ^Л*) ——• У Рнму је било одавно прошло старо добро доба, доба врлпна, доба морала, проетоге, скромности, солидности, доба Сципиона и Катона. Квирити постадоше владаоцп света; дођоше у додвр с Грцима и Оријентом; ј Вечитом Граду згомилаше силно богатство; Јелиновим иотомцнма нре више од века и по дадоше приступа у Рим; улице седмобрежне вароши беше попрскала крв рођене деце. Граха и Граховаца, Сулпнаца и Маријеваца... Ту нн]е, дакле, могла изостати златна младеж, коју савременик Салустије овако описује (не сметнимо само с ума, да је писац Катилинине Завере нрплпчан песимиста): „...обузе је раскош, лакомост и обест; расипала је, своје мало ценпла...: стида ни срама нпје имала, божанства није сматрала за нешто впше од људи; не беше јој ништа свето, све претерано...4* и даље: „...нохотљивост, бекрпјање по крчмпцама и друга ружна сграст облада: да трбуху угоде, све су на земљи и у мору пробали; легали су пре но што би били сна жељни; нису могли чекати на глад и жеђ, зиму и умор, него су све то на вештачки начин изазивали.* Зла времена, с таким ћоп 1оп-ом. Животом, који је био у галантним аФерама, вину, бесносленостн и •стиховима (јер је то било и доба маниЈе сваки да пева), припадала је овом сло;у друштвеном и групица једна од десетак младих људи. Али колико више разлике! Махом земљацп, Трансиаданци, духовити људи, талентирани песници или несници и беседнпци, песници п нрозаици, чисте ц поштене душе, безбрижне природе, вреле, бујне крви, срца пуна љубавп према пријатељима, драгој и свему ваљаном, још нунија хумора или отрова према претенциозним дилетангима, силничким славољубивим *) Кад је ова популарна скнца била готова, дознам од свог ноштованог проФесора т. д-ра Ј. Туромана, да је о Катулу ппсао п загреб. проФ. Фрашо Мајкснер у Вијенцу. Прелиставајући разне године овога .тиста наиђем у 39. броју од год. 1875. н на неколико редака о истој ствари од А. ПалмовиКа. махом рђавих. ЧланчиК д-ра Мајкснера штампан је 1883. год. у бр. 7. п 8. Мојој је скпци једнна намера, да пзнесе што више лепога једног римског песнпкаБуде ли згоде, нредмет Ке добити и одеКу коју заслужује.