Delo

424 Д Е Л 0 или среброљубивим инструментима, Филпстрима и неискултпвираним душама, свештеници простог, ирпродноц, неизвештаченог,. . То малено коло било је представнпштво тадашње поезије: делом сила у беседнишгву, видна опозиција режиму. Римска је поезија, као и иначе цела кљижевност, с реткпм изузецима, постала и живела угледањем на грчку. Али су до тога доб • обрасци у песништву били значајни пропзводи и класнци, Омир п трагичари, Менандар и др.. Сад угледима постадоше својпм до зла бога вештачкпм и углачаним песмама митолошке садржине ЕуФоријоп и Калимах, Арат и Анолоније Рођанин, Александринцп, који су, по времену, имали баш у прво доба римске књижевности да буду од велпког утицаја на њу. Уз ту паучну поезију разви се (рекао би, нрави јој контраст) и друга, лака, фриволна, еФемерна. Нема у ово време нп Невпја ни Енија, ни Плаута ни Теренција, ни Пакувија ни Акција. Јукреције је бриљанган пзузетак, али је Лукреције био геније. Представницима новога правца, нашим Трансцаданцпма, бпла је нарочито ова лака, Фриволна, еФемерна поезија мила, одговарајући времену п њиховој природи. Њиховим песмпцама предмет је: драгана, задиркпвање пријатеља, шала и духовит виц, сећање на заједно проведено вече, позив у посету или на ручак, пуно хумора исмевање производа Музиних пасторака и хвала истинског дара, причање безначајних авантура и гласови из сћгопгуие зсагнШеизе, подругпвање смешнпм манама људским ц пецкање првака државних п њпхових мпзерних оруђа. Ето том кругу, Валерија Катона, из Галије, Марка Фурија Бибакула, пз Кремоне, Каја Хелвнја Цине, из горње Италије Каја Лицинпја Мацера Калва, сваком нашем гимназисти добро познатог Корнелпја Непота, ваљада из Вероне, Цецилија из Новог Кома , Публија Теренција Варона, из Ат кса у нарбонској Галији, Каја Мемија, Квинта КорниФИција, Тициде, прппадао је и у 1вему заузимао као несник највидније место наш Кај Валерије Катул Као већина великих римских песника (ЕниЈе, Плаут, Теренције, Вергилије, Хорацпје, Овидије и др.) и Катул ниЈе био из Рима. Гођен је јамачно год. 87. пре Христа у Верони, како изгледа, у имућној и отменој кући, јер му отац беше у прпјатељству с великим Цезарем и имађаше иа красном полуострву Сирмијони у Језеру Гарди легњиковац, а можда и други, код Тибура, где једап има Катул. 0 животу несннкову у месту рођења, као и о том, докле је ту Кагул остао, нпшта нам нико не каже. Пз доцнијих му иесама дознаЈемо, да је имао јсдног брата, а нагађамо, да је рано дошао у Рим радп даљог образовања. Д Граду уђе он, дакако, у друштво својих земљака и. природно, нођс нутем којим је оно ишло. У певању, мнловању, теревенкама, рекосмо, пролазило је време ови.м младим људма; Катутовој ириродитакап начин живота није био противан. II наш песник постане НћегКп п стане