Delo

Н Е И М А Р И 35 Сви ћуте и упрли поглед у под. -— Шта велиш ти, газда Василије ? — Како сви, тако и ја, војводо. До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио. — А ти, оче Ђенадије ? Шта ти велиш ? Ти си овде међу нама понајстарији. Ђенадије подиже главу, снусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече: — Знаш, како је, војводо ! Три пута мери, а један пут суди. Шта вреди почети, а не дочети ? Ваља се добро промислити. Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси. Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо ? Не говорим ово што ми је жао умрети. Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно. Говорим овако што ми је жао сиротиње... Разашљимо људе по нахијама. Посаветујмо се, браћо, као људи. Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје. — Ти, брат’ Ђоко, ћутиш —- рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју. Како је у твом крају ? — Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је ; али, знаш, како се вели : трпи зло из страха горега. Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио. . Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија. — Да послушамо, да послушамо ! — повикаше сви у глас. — Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче. — Шта велиш, оче Пајсије ? — Није друкче, војводо. Не могу ни ја мимо осталу браћу. Нека буде како рече отац Ђенадије. — Пристајете ли сви, браћо V — упита војвода присутне. — Пристајемо ! — Е нека вам тако и буде... Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли. Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла. Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића. — Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми Јсмо пријатељи. з*