Delo

ЕТИКА И ДРУШТВЕНО ПИТАЊЕ (Свршетак) III Познали смо неетички карактер борбе за опсганак у лананашњем индивидуалистичком друштву. Резултати овакве борбе морају и сами нмаги неетички карактер. Подела имућства неправична је. Однос непрпродан. Отуда и сав јаван морал носи тип ове друштвене неправичности, те и данашња култура не може имати иретензија да је заснована на етичкој подлози. Овоме злу треба помоћи. Данас нема ни једне полигичке групе л>уди, која не би признавала да је соцнјално зло ту, и свака на свој начин пригшснвала му лекове. И држава је, као што рекосмо, напустила посматралачки положај и у велико се ангажује да лечи зло, законодавством о поправци радничког положаја. Западна црква такође није остала равнодушна према великом покрету , који обухвата свом силом својом данашње друштво. Она чак огледа да се стави на чело социјалног иокрета, да му да хришћанско — црквено — обележје. Изгубивши онај углед, који је у прошлим вековима имала, она би га хтела повратити тиме, што би обладала покретом социјалним. Соцпјално иитање решити на религиозној основи! Мисао доиста достојна оне велике историјске улоге западне иркве и цркве у оиште ! У томе духу стилизирана је позната знаменита енциклика папе Лава XIII о социјалном питању. А у томе духу засноване су и раде религиозно-политичке странке у Немачкој и Аустрији — како католичке тако и протеетантске као С1т8Шсћ-8ос1а1еп или као антисемити