Delo

440 Д Е 1 0 Ну сем државе и цркве и сви остали Фактори јавнога жи вота признају нотребу што бржег лечоња социјалног зла. Социјално питање тако је оиште и интензивно да се свршетак XIX века по духу може назвати социјалним. О њему се размишља и у сиротињским избама бедних радника и у сјајним салонима владара, у штампи и у поезији. у науци и у уметности. Социјално питање одмењује идеју XIX века — национално начело. И звани и незвани осећају дужност да и они кажу коју о социјалном питању. Отуда и иредлога и путева онолико колико и група њуди ! У свим тим покушајима и размишњањима о социјалном питању видна су опет два пута, две струје, као и свуда у сФери људских мисли — идеалистичка и материјалистичка. И ако су смерови разнпх група разнолики, оне иоред свих неједнакости и разлика иду једним, или другим путем. Једни виде социјалноме злу само материјалне узроке, и кад би се они уклонили, нестало би и њега или би се зар толико умањило, да би се лако сносити могло. Либерализам бп само да ублажи зло, да иобољша положај радпика законодавством , обезбеђујући му скромну егзистенцију. Социјализам би пак да изнова измени економни строј друштвени. А како се на економном строју једнога друштва заснива морал , право, погледн на свет и живот, то би слика будућега друштва н човека била са свим друга, да у њој не би могли нознатп нп једну одлику данашњег капиталистичког грађанина и раднпка! Либерализам мења само неке од спољних услова, а не тражи измену унутарње природе човечје, јер верује да је она — душа и карактер, — стална, непроменљива. Социјализам иак измењује сав економни строј, сву материјалну страну друштвенога живота. Изменивши овако сиољне погодбе живота, он верује, да ће се и унутрашња природа изменити и прнлагодити но воме строју друшгвеном. То је правац материјалистички. Сасма се разликује од њега његов антииод — идеалистички правац. Овде су обрнуге полазне тачке. Што је тамо по* следица овде треба да је узрок. Најире изазвати и известн револуцију у мислима и осећањима, изменити душсвну природу људску, на опда сама собом долази нромена магеријалних економних — иогодаба у духу правичности и једнакости. Нај,-