Delo

Д Е Л 0 441 пре одгајити осећања правичности, преданости и љубави к ближњему и целини, па ће се и материјалан — спољни — живот изменити у том духу. Религиозна струја не би да изазива и негује нова осећања, нове мисли, већ да рестаурира оно што је већ полуугашено — хришћанску љубав и покорност, веру и наду! А етични правац би да однегује етичка осећања: љубав и преданост целини, правичност и саучешће прома појединцу. То је, дакле, идеалистички правац. Овде, дакле, опет избија оно прастаро питање о материји и духу, шта је примарно а шта секундарно, шта је моћније а шта слабије. Да ли материја на дух, или дух на материју утиче? Да ли етички или неетички карактер делања људског и њихови међусобни односи зависе од материјалних — спољних — погодаба или само од ирироде воље човечје! Да ли је доиста довољно да се измене само материјалне погодбе за живот у ко* рист свију чланова друштва; — једном речи како је могућна релативна срећа свију, да ли она зависи у првој руци од ма теријалних или психичких агенаса ? Једно велико питање у друштвеним наукама, које још стоји и за дуго ће стајати надневноме реду. Њега не треба бркати са другим једним, које не можемо а да овде не споменемо : да ли је душевна природа људска константна, непроменљива, или је ироменљива према утицају васнитања и материјалних црилика, и ако је онда у колико ? Ако се узме да је она променљива до граница изнад којих се не познаје њена суштина, онда је неоснсвано мислити да се највеће утопије не могу извести, треба само изменити или дух васпитања или материјалне погодбе. Зашто онда да не буде било могућно и једно стање у коме неће бити квасца за сгалешке борбе, на дакле ни за неправичну неједнакост? Ако је пак психичка природа човечја непроменљива , онда се дух васпитања или материјалне погодбе могу мењати како хоће увек ће бити потиштених, угњетених, грабљивих и сетних, онако каку нам слику даје и садашње друштво. Ово уверење — да је душевна природа људска непроменлшва , — сем либерализма, који се налази у положају 4>еа1л ро881с1еп1;е8, ни једна струја, која се носи социјалним питањем, није пригрлила, дакле ни црквено-социјалне странке. Разуме се да онда отпадају све поставке о првобитним атрибутима људске природе — да ли Дело XI 29