Delo

Д Е Л 0 445 друштвени. Ади ни друштву не би било добро, јер где развитак личности и њених способности страда, ту мора трпети и друштво, пошто је оно агрегат тих личности. Овде је један од најснажнијих аргумената противу социјализма. И доиста нијв ситница жртвовати друштву сво што је индивидуално, Досадањи историјски живот учинио јо те су многе чари живота потекле баш из тога егоистичког врела, и чим би престале имати обележје, изгубиле би и своју драж. Егоизам као што је једна негативна сила, која пред својим интереснма руши све бране, све обзире, исто тако је и творачка: он се окружује многобројним пријатностима и лепотама животним, реалним и онима, који нису ништа друго до илузија. Много шта лепо и пријатно у животу само је с тога лепо и пријатно, што трпи присвојну заменицу „свој.” Није потребно да наводимо овде и живе примере : сењака, који ће, док је још сопственик имања, тешко бити социјалистом, или добро ситуираног занатлију, коме је тешко замислити се без породице у данашњем смислу. А ови редови бар би требали да своју судбу вежу са социјализмом, по инФериорном положају свом у друштву. Исгре ли се из личности сваки егоистички мотив, и утопили се она у целини као део, који се не познаје, онда је изгубљен већи део интереса за живот и он постаје и сувише озбил>ан ако не монотон С напретком друштвеним још је горе, ако се утре свака клица борбе за опстанак, а она лежи у егзистенцији својине (ма каква она била). Онда је немогућна ни конкуренција способности, а без и овога напредак, развитак у опште. Та тежња да се помогне противу зла друштвеног, али ипак за то да слобода и права индивидуална остану недодирнути, већ само самовоља поткресана, — очигледна је и у овој групи. Појачати друштвени ауторитет, однеговати социјалан дух и опет сачувати индивидуалну слободу, то је једна врло тешка задаћа. Ми смо рекли већ једном да се кроз целу историју, као оно у оријенталној религији, ова два принципа вечито тру : индивидуализам и ауторитет! И досад је преовлађивао један или други -— такав је био компромис, основан на неједнакости. Измирити их то је немогућан посао. Ова два супротна принципа - индивидуализам и ауторитет налазе се заступљени у тежњама овог социјално-етичког