Delo

ЕТПКА. И ДРУШТВЕНО ПИТАЊЕ 447 ћања дужности и преданости. Лзуди су способни за васпитање у овом или оном правцу и неосновано је свако тврђење о овакој или онакој, злој или доброј, природи људској. Кад се изврши овај етички прекрет у осећањима и мислима људи онда ће и настати онакве материјалне ирилике за живот, каквим ће задовоњно бити друштво. Али будуће друштво не замишља онако као и социјализам, да ће у њему једино социјални дух господарити, већ да ће и индивидуалне слободе и права имати своју вредност. Толико о суштини ових социјалистичких тежња, чији су носиоци махом људи више интелигенције. Ну цео овај покрет нема будућпости. Већ и сам тај Факт што је веома уског обима, што је ограничен само на мали број интелигенције, показује практичну немоћ његову да обухвати што шири круг друштва. Узрок томе је лако наћи, он лежи у самој идеји покрета. Најјачи аргументи, који крећу масу у историји да изврши овај или онај преврат, то су Факта. Факта васпитавају масу, а не ни ширење знања етичког, ни резоновање. Социјалисте су у пуном ираву када материјалним приликама дају у судбини човечанства прво место. Тек измењене материјалне погодбе измениће и моралне погледе људи. На први мах изгледа да није тако, изгледа, да кад би се једном увидела неправичност и неприродност положаја, да би га маса могла да измени онако. како мисли да ће јој добро бити. За што се једно несносно стање трпи ? Одговара се да је маса несвесна, да она не увиђа да до ње зависи па да га се отресе. Тако је. Али из тога још никако не следује довољно радити и будити свест у масе, те ће се она једном пробудити и стрести са себе терег, што је тишти. Маса није једноставна и једнолика, већ увек ће их бити који ће напред истрчати и већина, која ће изостајати. И ова маса има и своју психичку инерцију, која се не може покренути — освестити — теорисањем, ни реФле* ксијама, већ као што рекосмо Фактима, материјалним чињеницама. Кад материјалне тешкоће постану општи несносни терет који готово сву масу дави, онда она инстиктивно устаје противу тога. Само тада бивају велике промене у животу друштва и народа. Оно незадовољство које се рађа противу несносног стања није реФлексивно, већ нагонско, — одбрана егзистенције.