Delo

Н Е И М А Р И 37 кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца. Путник хтеде да ужива. Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст , чије жиле беху обрасле густом маховином. Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом Стојан беше занесен овом величанственом панорамом. Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи. Он осе ћаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева. Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше. Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине. Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше. Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу. Он цренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама . да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српскот !? Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха, која га крепт>аше... Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови! У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брс гова!,.. Не клоните духом ! Не губите цаде ! Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена !.... Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати. Он узјаха и пође. Пут му беше подножан, јер се спушташе низ Јелицу. Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и сиази у даљини село. То беху Горачићи.