Delo

Д Е Л 0 452 чење искуства јако потномаже. Саветом се казују детету иут и начин 'рада те да се избегну погрешке. Савет долази обично после дела и ноуке, као унут за пробу, за вериФИковање иоуке на новпм сличним де лима/ али он долази врло често и врло корисно и пре дела и поуке, као предохрана од могу! е погрешке и номоћник течењу ис <уства. Кад шал>емо дете да однесе нашем суседу и приЈатељу стакло вина, ми му показујемо како треба да држи стакло те да га не иснусти, саветујемо га да не трчи да пази пред ноге, и т. д., п казујемо му могуће зле по следице ако буде друкчије радило. То је савет, који предохрањује од ненријатног нскуства. Искуство, иоука и савет јесу у оваквим нриликама прва и главна васпитна средства. Где се она употребе правилно и у довољној мерп, друга у великој већини случајева, нпсу ни потребна. II тек у крајним случајевима долази, уз горња три, и крајње средство — казна. Назна је изузетно средство, те је треба изузетно и уиотребљавати. Она долази тек пошто, за исту иогрешку, нису помогле ни поуке ни савеги. За њену примену изискује се од васнитача много обазривости, много умешности, и много такта — ако се хоће да од казне буде права и трајна васпитна успеха. Казна мора бити ириродна и блага. Ако казна нпје блага, од ње буде веће штете но користи: деца, као што је горе показано, постају неискрепа и лажњива, лукава и притворна. Телесна казна спада у најнеблаже, у сурове, и дивљачке казне, недостојне културна човека. Ако. пак, казна није ириродна, не само да не ноправља већ развраћа. — Природна је казна, кад одговара природи злог дела дечјег, те пзлази, у нску руку, као природна рђава последица рђавог делања. Ево, н ир., у случају, који је горе описан, природпа би казна била за догађај с књигом, да се детету забрани у будуће узимање очевих књига без нитања, јер још не уме да их чува За догађај, пак, с чашом ириродна би казиа била, да дете уступи оцу сво^у чашу, ако свак има своју, а оно да пије неко време, рецимо, из какве старе, крње шоље/ или од дегетових заштеђених новаца да се купи оцу друга чаша; или, што би било нонајбоље, да је отац купио сам другу чашу, али да је ствар запамтио, на при ирвој набавци одсла за децу, да је .Вубомиру куиио неку ствар (н. пр. шешир) за онолико јеФтиније колико јо плаћена чаша. Тек на овај начин, на начин оваквог ириродног кажњавања, дете долази до увиђавности, да зла дела новлаче за собом зле носледице, да .је дело узрок и казна последица тога узрока. Код ненриродно казне бојем дете нема јасне свес/ги о том, да је зло дело ирави узрок боју, јер нема између дела и боја природне узрочне везе. Таква казна врло често изгледа деци као последица родитељског нерасположења, њине Физичке надмоћности, иа чак н иакости, а не свог рђавог дела. А кад го буде, онда казна не само да не ноправља, већ још више квари и развраћа.