Delo

ПИСМА ПЗ ТУрСКЕ 459 Папски свештеници толико су се расрдили били на Фердинанда, да су престали били спомињати га у црквама при богослужењима. Али на егзарха ЈоспФа они су се озбиљно наљутили; јер су му у своје време доста добра чинили, па сад им он тако враћа. У осталом они су том прилнком испољили још ранију срдњу на њега. Они су лане хтели мало да науче памети оног шпекуланта, унијатског владику кукушког, Младенова, кога нису могли зајазити парама на његова непрестана тражења и турилп су касе мало дубље у џепове, а њему казали да штедн, па ће му бити доста за жпвот. Јест, ал’ Младенов се на то наљу ги, па одмили, синдрак, те право у егзархпјски конак, и падне на колена иред ЈосиФа. Овај га сгрого прими и почне са њим нреговарати. Наравно, да је прва реч егзархова била, да Младенов уручп егзархији своје имање. Кажу да овај обешењак има прилично пара. Преговори су иодуже трајали, а да је било врло велике порциЈе лицемерности међу преговарачима, види се п по томе, што је Младенов после кратког времена ступио опег у преговоре и са папским заступником у Дариграду , својим пређашњим патроном, Бонетпјем, који га је својпм препорукама и понео до тога ступња. Резултат тих дуилих преговора био је тај. пјто Је Младенов наиустио их с егзархом и нристао уз оне, уз које је и дотле био. Биди се, да му је Бонети дао што је тражио. То је папску нропаганду коштало, а то прпписују у кривицу егзарху ЈосиФу, и веле да је то чин неблагодарности његове. А зар су му мало услуга учинили ширећи бугарскп језик п „културуи путем својих школа, истом кад и догме римског католицизма ? ! — Још се није ни залечила та рана, а искрсе путешествије у СоФију. Но сад егзарх нема кад о томе да мисли. Он има преча посла. Навалила му се на главу једна већа брига, која га мучи све од посете Фердинандове овде, а, као што сам казао, усамљен је, те је сав терет на његовим грбинама Па ипак добро отаљава послове, мора му се нризнаги Та нова п нреголема брнга то вам је скидање шизме. Кнез Фердинанд заваднвшп се са средњејевропскпм државама, својим догадањим нротекторима, за љубав измирења с Русијом и, сдедствено, добпјања признања од стране султана, нохптао је да окружи Бугарију са пријатељским суседима. У Цариграду облачпо је униФорму турског маршала и пшао у Ј’лд'з тако; у патријаршијској цркви у Фење])у крстпо се са трп прста, а тако исто п у егзархијској; љубио.је руке и патријарху п Фењерским синодалима и егзарху п егзарховим синод1 лпма (Шонова је неколпко пута потапшао по рамену) — чиниоје све да покаже евоју усхићеност. Руснма се то допало и посланик Русије, г. Нелпдов, саветовао му је, да ступи у преговоре с Васеленском Патријаршијом , да ова скине шизму с Вугарске цркве, ц тим да крунише своје успехе у Царпграду, те да га не само цар дипломатски — љубазно прими, него да га и чланови Славенскаго Благотворителвнаго Обхцества одушевљено нредусретну. Кнезу Фердпнанду п љеговим доглавницима, пзгледа као да се допала та мпсао руског представника; у осталом допаза им се она, или не допала^ зо*