Delo

460 Д Е Л 0 та мисао нотекла је са стране амбасадера Њ. В. цара свпју Руса и њима није остало нпшта друго, до да прпступе њену остварењу. II кнез Фердинанд сам лично ступио је о томе у разговор са васеленским патријархом. Прц тој посети био је присутан п иатријаршијеки драгоман Тапталидис Кнез је замолио патријарха да се овај удалп. Остали су на само Фердинанд и Антим, а тумачио пм је тадањп евентуални лични секретар кнежев, а садањи секретар бугарске дипломатске агенцпје у Дариграду, г Спаса КостантиновиК. који зна перФектно грчкп језик. Но сматрам за потребно да кажем п ово. Изгледа, да је Руспја истакла себи за један од прешнпх задатака, да отклони све несугласпце, које постоје међу народима на југо пстоку Јевропе, ла биле оне полптпчке прпроде, пли се тицале црквених ствари. Полптика прпбпрања, коју је инаугурпсао кнез Лобанов Ростовски, као да је у своме делању . допрла п до тога, да се отклоне п неповољности у којпма се налази Васеленска Патрпјаршија, која није са целокупним источно-иравославнпм стадом у љубави. Руси]а је заштитник православља у свету и гледајућп колевку његову у тако мучним ирилпкама и растројену, без сумње је, да једна тачка тога програма прибирања гласп да се Васеленска Црква учврстп ; а да се то постпгне, да треба, да се скине шизма са бугарске цркве да Патријаршија учннп Бугарпма по вољп птд. птд. С тпм Русија, впдп се, почиње прво. II логпчан је такав ночетак. У оно време кад је створена егзархпја , услед које је проглашена шизма, друкчије су околностп биле, друкчпје се мислило; сад су друге прнлпке. Низ догађаја изменпо је стање цтвари* Иоред тогапнехотпце се намеће мњење, да је Руспја намерна да учини крај бугарским шпекулацијама. Као што је познато, Бугари су од егзархпје створили нешто са свим прогивно ономе што су мислили Руси да од ње буде, стварајућп је. У тој заблудп били су п српски иолитичари за том се мишљу повео био онда и мптрон. Србије г. Мнхајил, те иризнао егзарха. Свп православнп Словенп, одушевљенп тпм успехом руске дппломацпје, која је по ондашњем мњењу, постпгла да створи у Цариграду нравославнп центар у славенскоме духу, лнковали су и — чреварилп су се. Јср су Бугарн од егзархије створплп центар за своје политпчке асппрације, средиште њихове пропаганде. Кад је и бугарска кнежевина заиала у вртлог дипломатске сгрује средњејевропскпх држава, егзархија је анлаудирала томе и носила се, корпстећп се сваком даном приликом, за тнм струјама: ама нрогнву нравославља '? — нротпву њега ! ама противу славенства ? — жпвео бугаризам ! Ама зар н противу Русије?до врага са њом !... Девиза Фактора у егзархијп бпо је бугаризам, па макар се морало и протнву Бога ратовати. Средства се ансолугно никако нису бирала; Бугарп, с егзархом на челу, нису се ничега лнбплп. Ашнковали су с нротестантима, јараннсали са римо - католичкол! нронагандом, беснилп с енглеском дипломацијом, подлнчилн с аустријском — чннили суг онва, све шго су хтелн н све што еу им н>нхови иолигпчкп гах8оп-и дошаитавали. Ама било је неморално?! — Море, какав морал сад а 1а Нп с!и 8Јес1е?!-