Delo

506 Д Е Л 0 које признају да су Србн, али опет зато примају егзархпјскога свештеника, јер се нначе немају где Богу молити, пошто им је патријаршија отела једпну цркву, која им је преостала од голиких задужбина краља Милутина и цара Душана. Оваких прпмера пма доста, и онп лепо осветљују тежак положај, у коме се налазе нашп сународници услед тога што немају своју народну, самосталну цркву. * Књпзи је на крају одељак, у коме се говори о најновијим пројектованпм реФОрмама, јер писац налази да су и оне управљене против Бугара, и ако су они у Скопљу добили за валијскога помоћнпка — Пандурова. Уз тај се одељак надовезује п неколико речи о питању о шизми, за које ппсац налазп да је крив Нелидов, „који би хтео да управља хрпш1танскпм црквама у држави султановој* (стр. 70). На завршетку налазимо ове патетпчне Фразе : „Бугари у Маћедонпјп су доведенп до очајања. То очајање може да пзазове .једну озбпљну буну. Настаће јерменски покољи и....“ Не знам. штабп после настало. Свакојако један ножар, од којега се толпко плаше у Европи. Последњп догађаји са Јерменима, које тако остентативно подржава сва Енглеска, пису моглн да обавесте писца, да се мучно може изазватп општп европскп рат, кад се ниједна од великпх сила не осећа кадра примити на себе страхотне му последице. Али... особпна је малих народа да се лако подају туђпнскпм интригама и — самообманама. • . Свет. Народна чнтанка. Велнке богпње. За народ народскп написао Др. Лаза Димитријевић, Физикус окр. подунавског. Прво издање. Београд 1896 год стр. 40. Цена 30 пара дин. Велике су богиње болест, од које наш народ, норед гушобоље, нај • више нати и умире. Нз статистпчкпх података, које је санитет за прошду годину нздао, впди се да је од богиња боловало прошле године 1506 људи, а умрло 30 2. И ако смо стекли уверење, да ови подаци нису тачни, а за то нам даје доказе и књижица Др. Лазе у којој на стр. 22. читамо, да је само у једноме селу (у Јасеници иодунавској) за 7 месеца умрло 110 лица, ипак и ови бројевп довољнн су да обрате на се пажњу не само лакара, већ и властн и сваког пријатеља народнога. С тога с радошћу иоздрављамо сваки покушај да се ова страшна болест у народу спречи. Санитет је са своје сгране учинио све што је могао и није жалио ни материјалних жртава. Ове године извршено је у цело) Србији, норед редовног калемљења и поновно калемљење (ревакцинација) свију одраслих који бар 10 година пису калемљени и послсдпце ове мере, нема сумње, да ће сеускоро оназити. Алп то нпје довољно. II најмодернији сани'