Delo

510 Д Е Л 0 је дошло као ваљана научна лектира како стручњацима, тако и онпма који се интересују природним наукама. Као год што овај рад заслужује пажњу због своје научне вредности, исто се тако препоручује п својом техничком израдом. Слике су марљиво и ваљано израђене и својом обилношћу колпко текст објашњују толико и дело красе Б. Ј. Ј. ДучиК Н. архимандрит, Рашко-иризренска митроаолија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Ма Кедонији. Београд. Државна Штампарија. 1896. — 8°, стр. IX и 84. Под овим натписом је покушао г. архимандрит Дучић да изнесе радњу српске дппломатпје од год. 1883 на овамо на културно-националном пољу у Старој Србији и Маћедонији, осврћућп се при томе и на развитак унутрашњих одношаја у нашој отаџбини, који су на те спољне послове били често од пресудног утицаЈа Ово освртање на наше унутрашње прплпке, чшш нам се, једва се може правдати у оваком раду, нарочито у овакој мери. Овај рад носи карактер кронпке плп мемоара, у којима су догађајп пресуђивани према личном схватању и с впдном тежњом за објективношћу, која је похвална п онда, кад писпу у појединостпма и не полазп за руком, као што у томе овде доиста није ни успео- В. М. Сперанскш. Сербск1е Хронографн п руссши иервон редакцш. (Оттискљ изљ Крусск. Филолог. Вћстника). Варшава. ТипограФ1Л Варшавскаго учебнаго округа. Краковское-Нредмћстпе вР- ;з. 1896. — На м. 4. 1 л. и 18 стр. Проучавање словенских рукописа с дана на дан је све интересније, оно мало ио мало расветљује лнтерарну ирошлост југа п пстока сло* венскога, оно нам тако открива све јачеп духовну везу, која је иостојала између Руса п јужних Словена. Свакако је и значајно и ннтересно сазнати и колико је утицала литература јужних Словепа на руску, а колико ова на ону, а то ће се постнћи нарочпто озбиљним проучавањем нојединпх још несвршених нитања о позајмици овог или онога дела. Једно тако несвршено питање, о ком се и у нас пнсало, јесте и пптање о постанку хронограФа. М. Н. Сперански огледао је сада у књпжици истакнутога натписа да то нигање реши, ношто је ироучио и рукоиисе јужнословенских хронограФа у Прагу (гри), у Загребу (један у Академи]ц) и у Београду (примерак митронолита Михаила). Ресултат његова нроучавања сводн се на то: даје руски хронограФ ио рсдакцији 1512. г., ненодељен још на главе, нрешао у Србију, где је скраћен и нодељен на главе. Пнтересно је истаћи, да су она места што се тичу сриске