Delo

54 Д Е Л 0 сична земља, где су оне ниске душевне особине обилно награђене. Не мислимо писати овде студију о етичком карактеру борбе за опстанак, јер би се тиме удалшли од нредмета. Већ смо овде само додирнули овај карактер њен, да бисмо показали тачку, на којој се Етика и друштвено питање срећу. Ипак не можемо да довршимо ове редове о етици борбе за опстанак, а да не одговоримо на једно питање, које нам зачуђени читалац ставља. Па кад је тако, како ми тврдимо, да у борби за опстанак побеђују само нижа осећања а морална подлежу, онда би значило, да друштво иде само с горега на горе, да се поступно приближи владавини мрака и зла; а међу тим историја нас учи, да у моралном погледу напредујемо, од егоизма хуманизму ? Одмах да дамо одговора. Рекли смо да племенити карактери побеђују, али не с тога, што су такви, већ и ако су такви. Они су коректив рада оних рђавих победилаца. Али они не могу све да поправе, што ови зла почине. Ту су онда и — побеђени. Победилац мора да стрепи и од нобеђенога, и он своју победу маскира моралном нужношћу, он ствара сада морал друштвени, чинећи уступке и побеђеноме. Ни разбојничка дружина не може да постоји без извесних правила, која сви поштују; а друштво још и мање. Морал је потребан и ради победилаца и ради побеђенога. Како маса све ширим кругом сазнаје и свој положај побеђенога, и што јој је отето, то и морал бива хуманнји. Развитком човечанства и егоизам постаје углађенији, и тако да кажемо, нежнији. Данас и ратови имају хуманији карактер, ма да више жртава у људима и материјалном богаству траже. У борби за опстанак не побеђује и морално виши, већ онај, како то Спенсер каже, који је «најумешнији*, који се уме најбоље прилагодити приликама друштвеним и историјском моменту. С тога иобеда у борби за опстанак неће никада значити, док је год буде било, и победу етичку, победу морално јачега. Разуме се, да борба тражи своје жртве и да створи неједнакост. И данашња борба за опстанак није попустила ништа од жучности и жестино; жртво, ако нису многобројније, оне су бар толике исте; ако нема политичке неједнакости, постоји економна, а неједнакост је увек једна врста блажег ропства,