Delo

ЕТИКА И ДРУШТВЕНО П0ТАЊЕ 55 ншки аргатује и робује за вишега. Резултати овакве борбе за опстанак где држава посматралачку ролу игра, колико су очигледни толико су и страховити. На једној страни крал3евско богаство, с раскоши и сјајем, а на другој беда и голотиња, јер се већ ни сиротињом не могу назвати нижи редови. Провала између богаташа и пролетаријата огромна је и она бива све већа; на једној страни : све мање изабраних да благују, а на другој : све више позваних да гладују. Ову страховиту јаву не може нико порећи. Без разлике сви признају да је социјално зло превелико, да овако не ваља, да се мора помоћи.1) И држава почиње напуштати своју пасивну улогу, и напуштати индивидуалистички карактер свој постајући све више социјалном. Државни социјализам је доиста једна стварност; читава грана законодавства — АгћеИег^еве^ећип^ код Немаца, никла је на западу. И званично се, дакле, све то признаје и хоће да помогне. И либерализам — индивидуализам --признаје да је социјализам зло велико, али верује да је он неминован пратилац културе, као што сенка прати светлост. Оно потиче из непроменљивих закона човечје природе и људског друштва, из борбе за опстанак, која влада у целој природи и у друштву људском, из тока историје, из логике развића, из саме суштине културе. «Кете КиНиг оћпе ВхепвНхНеп!® Нема културе без слугу! Тако довикује Трајчке.1 2) Па даље : «Ово је непроменљив закон: да је само једној незнатној мањини суђено да ужива идеалне тековине културе. ” Док је живота биће и борбе, биће победилаца и побеђених. Победиоци чине мањину, а побеђени масу. 1) Каква је неједнака и неправична подела богаства у данашњем друштву капитала, показује врло лепо статистика Сев. Америке. По извршеној статистици од 1890. год. имају 9 нроцената становништва 71 проценат целокупног богаства Сев. Америке; а 91. проц. становника има само 29 процента богаства — осталог. А из оних 9 проценага њих 4074 људи или Фамилија имају 1 петину цедокупног богаства Сев. Америке! Дакле 163-ћи део једног процента стан^вника има толико колико и 91. проценат становника! По статистици најугледнијих американских листова 1894. год. њих 31.000 људи имали су у својим рукама једну половину цедокупног богаства Сев. Америке, а другу половину осталих 65,000.000 становника! 1847. год. био је само један богаташ преко 5 милиона долара, чије се имање ценило на 20 милиона. Сад има у Америци 250 људи, од којих сваки има имање, које вреди по 20 милиона долара <а долар је колико и наших 5 динара), види СгугГскл, 8ос. ЕШк стр. 53. 2) Трајчке у свомв чувеном чланку : „Бег ЗослаНзншз пш1 зеше Сбппег* (Ргеаз. Јаћгђисћег, Вс1., 34; 1874.), — док је још био национал-диберал !