Delo

56 Д Е Л 0 Једнима је судбина одредила да уживају другима, да се муче, таква је природа људска — неједнака; мало је обдарених за живот, мало је „најбољих”, „најваљанијих”. А природа је људска и злу више наклоњена, те ће увек бити и квасца за борбу, па дакле и за неједнакост ; зато 1а188ег 1ап*е, 1а188ег а11ег ! Зло се дакле не може искорениги но само умањити, ублажити и учинити га лакшим да се поднесе. Тако либерализам о социјалном злу. Социјално зло, које гњави ниже класе, неминовни је пратилац културе али не сваке, већ само оне, која се диже на индивидуалистичком терену. С тога оно није ни неминовно ни вечито; кад нестане силе, нестане и дејства, те ће нестати, дакле, и социјалног зла, кад не буде више индивидуалистичког система. Либерализам је социјални песимизам, а социјализам социјални оптимизам. Да видимо у колико Етика мисли да јој је дужност да каже своју реч и о социјалном питању. (Свршиће се)