Delo

58 Д Е Л 0 Једнакост... браство, слободу нам дајте, А дјеца гладна, хљеба помагајте. Смилујте с’, грозни ви тирани св’јета, Биједној раји што у б’једи гине ! Смилујте с’ браћи, коју чаша горка Пуњена жучи не може да мине. Скините ланце што народе вежу, Робови, да се браћом називају, Јер залуд мир у мору крви вреле, Ако те ланце сами покидају. Доћи ће доба, кад свијетом крене Братимства љубав, да буди успомене, На ирошло доба, ал’ вријеме није За дјецом мати — да сузе пролије. Јер шта ће сузе — суза нам не треба Милијун нема ни корице хљеба... Већ ради ропски — ради као црв Тиранину, кој’ пије ропску крв... * * * Завјес је пао црни, на крсту прибит Бог, У људском срцу ђаво смјестио олтар свој ; Тиранн њему служе, пијућ’ робова крв, По којој плива крвав дједова наших зној. Што не макнеш се, робе.., патниче тешки сад ? — 0 како да се макнем.. видиш и сам је Бог На крсту распет ! Браство, једнакост, Слобода ј’ њему приправила гроб

ЈА илан