Delo

€2 Д Е Л 0 — Нећу да он иде ! Нена зађе Курсуп по комшилуку, па нека зовне Иванију Жвркалину и сина покојног Анта и дјечурлију Мијатову. Они су увијек у мене радили. Нека их само зовне, па ћеш се ти с њима иогодити, Като. . . Иди зовни Курсупа! — А ко зна ђе је Курсупина ? вели Ђукан. Ја га никако не виђам ! — Ја ћу вам га сад послати ! рекох и изиђох. Изиђох смућен, јер ме немило изненади што се Марта у јеку своје жалостн и у ономе сгању може бавити обичнијем, домаћим пословима, а, што је још горе, само мисли о њему и о његову угледу. Упоређивао сам је са глупијем Курсуиом, који кришом лелече за Фифином, и из тога упоређења Марта ми се снизи пред очима. Кад се примакох, чух опет његову кукњаву, али чух и Анђелијин глас. Зауставих се пред мрачном стојницом. Она га је, ваљда. тјешила, а он је нарицао, управо њекога је клео — Да Бог да сви поцркали ! рече Курсуп. Јадник ! рекох у себи, куне господаре што нијесу умјели чувати ФиФину ! Анђелија замрмори њешто, а он се издера на њу: — Три дана се давим сувијем крувом ! Да Бог да црклп и они, као што је цркла Вивина ! — Курсупе ! викнух ужаснут. — Шта је ? одазва се он истијем гласом. — Како ти то говориш, бештијо једна ! Ако ја то кажем госиодару, знаће ти ребра. Он иотече к мени, вичући : — А шта ти ту прислушкујеш, растрижењаче, апостола ти твога ! Чек, да ти покажем колико се бојим и тебе и лулавог госпедара ! Стан' да... Али му ријеч зане у грлу. Њека рутава рука поврх моје главе шчепа га за грло, те му искочише очи и стаде кркљати. У исти мах, њека друга суха рука ухвати Ђукана за косу и повуче га натраг, и то баш у маху кад Курсуи истрже нож иза појаса и замахну њим у трбух госиодарев... Све је то било за тренутак, без и једне ријечи. Анђелија ■се загледа у 'Букана својпје.ч страшнијем очима, изразом од-