Delo

ТзУКАН СКАКАВАЦ 61 — Добро ! Доста ! Платиће се што је гвоје, па иди с истијех стопа и понеси гријех на души да си оставила добру своју господарицу у највећој муци ! А и евијет ће пљувати на тебе с тога, не бој се ! Онда стара дјевојка бризну у плач. — Да си ми по Богу сестра, не говори тако ! Ево, послушаћу те ! И отиде за њом. Ја се притајах на врагима. Горе, пошто престадоше њихови кораци, настаде тихњ разговор и јецање. Иза мене Тамбур је на измјену режао њ урликао, али истиха. Помислих да ће бити гладан, и заиста, кад пођох к њему, он устаде и умилостиви очи. Пођем к стојници, али ме и одонуд срете пригушен лелек. Курсун је плакао и запјевао : — Јао мени, јадан ти сам ! Тешко мени и до вијека ! Нијесам се надао да ја Курсуп тако мека срца, али би. смијешно било да га ја тјешим, те пођем горе у кућу. Ђукан је сједио иза кревета ФиФинина до прозора, а тетка и Ката плетијаху до Марте. Они прекидоше неки разговор. Ја започех : — Мора да је Тамбур гладан, јер све урличе ! Ката одговори : — Ја сам рекла слушкињи, да му умијеси мекиња... 0 Анђелија ! Однеси псу јело ! Анђелија пронесе замијесу. Настаде опет ћутање, испрекидано уздасима и Ђукановијем јечањем. Најпослије Ката настави пређашњи разговор : — Мијат је сигуран ! Он може сутра почети. Сад би добро било да нађеш три четири купљача, па да прионете, кад је Бог дао овако сухс вријеме ! Доста је било дангубе ! Грјехота би било да и даље пропада благо Божје ? Је ли тако ? — Тако је, потврди тетка. — Пз да идем. кад ти велиш, да зађем по комшилуку, рече Ђукан и окрете главу према Марти... — Богме. како који дан све ће бити скупљи, а ред је свршити, додаде Марта, Марта замаха главом и започе слабим гласом :