Delo

ТаУКАН СКАКАВАЦ 73 да ће је узети. Једино што је продао горње винограде, а иначе је сачувао сву баштину. Доходак троши немилице. Ручали смо заједно и пили све до .ноћи. Мене је на махове сјета обузимала, сјећајући се Марте, тетке моје, Кате Јовове — све унокојенијех —, а Ђукан је говорио о њима мирно и хладно. Како сам се ја често навраћао на те сјетне разговоре, он ме једном прекиде : — Море, говоримо о веселијим стварима, што си напопао мртве ! И то је жвр ! — А бојиш ли се ти смрти, куме ? запитах. — А шта да се бојим, икону јој њезињу, кад јојне могу умаћи !.... Доћи ће, па ће спетљати, па онда је жвр ! — Прави и пошљедњи жвр ! рекох куцајући се с њим.