Delo

ПОГЛЕД НА РАШКО-ПРИЗРЕНСКУ И СКЕНДЕРИЈСКУ ЕПАРХИЈУ (1854. —1895.) I Између 1854. п 1895. године управљао је рашко-призренском и скендеријском епархијом митроиолит Мелетије. Може се слободно ређи, да> је ова епархија за све то време у средњу руку бројала 25.000 домова. Од овога броја биће до 200 цинцарских кућа, а остало су православни Срби. Нигде нема већега значаја црквени поглавар, него у Турској. Православни митрополити имају над православнима и црквену и световну власт; његовоме је старању поверен цео духовни живот православнога народа. Какву су силу ималп митрополити, види се из ових примераг „поставпсмо и заповедамо нашему епитропу да покупи од свјашченика ово нашу годину како гласи овај теФтер“ (1873. Мелетије); „дајем ти на знање кир попа Крсто како праћамо протосинђела и заћеларију наше стране да приходе прос христијане и заФилотиме и за мирију и за писанију и за сваку уредбу нашу да хи ти будеш мукает за сваку работу и да чуваш и нурију и цркву док свршу нашу работу да се који христијанпн не поплаче е ми чкваа дати неКеш мо&и но шчо ти рече иротосинђел то да слушаш ако ли њега не послушаш ни нас нијеси послушао п мир вам божји“ (1838.). Митрополит Ананије пише Скадранима, 1831. године : „Буди знано вама како определихом пнорију јему попа Кршча пол шехер и пол села скендеријеки и један хисе от цркве шчо је и до сад держао и ви православни хришчијани еноријаши примите јего и чест јему воздајте и исплаћајте како шчо имате до сат обичај кршчење, венчање, водицу, подуше, опело, и мпр вам божјп.“ Ово сам навео, да се види како су митрополити апсолутни господари. Мптрополит ]е могао свакога грађанина : позвати на одговор, казнпти затвором. избити, па и живота лншити, а да никоме не одговара. Турци су вазда високо ценили митрополитски положпј; у његов се делокруг рада нису мешали, нити су нишгпли митронолитову пресуду над хрпшћанином, ма каква она била. Према овоме стању ствари, највпше је зависила судбина, нравославнога народа од самога митрополита.