Delo

76 Д Е Л 0 Пре доласка Турака на Балканско Полуострво код Срба је православље било ухватило Јакога корена, да се од њега одбијала најгрубља сила. Сви знатнији српски владари гледали су да имају самосталну п јаку црквену организацију. То је трајало све до пронасти политичке самосталности. Кад се није могло успети, да се Хрпшћанство замени Мусломанством, онда се прибегло другоме средсгву — управа српске пркве предата је Грцима. — Грци су се користили забуном у српској цркви, после политичке проиасти, и предложили су Турцима, да им уступе управу сриске цркве. Висока Порта је радо прихватила Фанариотскп предлог и преда им. Порта је то учинила из простога разлога: што је врло добро знала, да грчке владике неће водити никаква рачуна о народном напретку, него ће им наЈглавнија брига бити, да што више извуку материјалне користи Зато се није ни гледало на способност и личне врлине, него је то звање куповано за паре !.. Узалуд ћемо превртати листове црквене историје и тражити каквога Грка, митрополита рашко-призренске н скендерпјске епархије, који је добра чинио српској цркви и српскоме народу. Овај су високи иоложај заузимали људи с најгорим особинама. Њихово порекло, њихова тамна прошлост и њихов рад ириказују их у најцрњим бојама. Они нису ималн ни најмање љубави према своме узвишеноме иозиву ; њих није везивало за ово место ни једно узвишено начело нравославне вере њих је везивала материјална корист у најужем смислу. Они су своју „паству* нрезирали и кретали су се у најужим границама грчке СФере: ко није Грк тај није човек, тога ваља презирати и угњетавати!... Да ово не говоримо у каквој националној занесености, видеће се из даљега излагања. IIII Напоменусмо у опште, а сад да пређемо на време, које смо на челу ове расираве исписали, нли још тачније на митрополита Мелегија. „Узалуд сам тражио писмених података за биограФију ма кога од грчких митрополита, који су слагп из Стамбола у рашко-нризренску п скендеријску јепархију, иосле укинућа српске натцијаршијеД вели нок. Јастребов. БиограФија митрополита Мелетија такође је тамна. Сам је Мелетије оставио у својим хартирама записку: „По Иаргенија на 1854. месеца марта посветио се за мигронолита рашко иризренски-скендериски свашченаучитељ православнаја богословиЈа и иротосингел дерконекаја Мелеппе родом из град Серез.“ Још овоме ваља додати: да је Мелетије пзучио папууијски занат код једнога ћелавога мајстора у Се])езу. Пошто је изучио занат, упозна се са сереским митронолптом. Митронолит га заволи и пошље у Цариград на науке, где је, ио свршетку школе, ностао вероучигељем у „богословија“. Кад је дошао за рашко-призренског и скендеријског митрополита био је у најбољим годинама. Био Је