Delo

80 Д Е Л 0 неколпко старпх задужбпна, које п данас само без крова стоје п које Мелетије просто нпје хтео дићи пз рушевина. Ђурћеве Ступове «код Дежаве стариЈех дворова“, „Соноћане Рашки на пзвору', Довол>у блпзу Црне Горе, Бању, Бањски манастнр п т. д. Народ је желео п радио, да сачува своје задужбине п непрестано се обраћао поглавару своје цркве: „ Ваше Преосвештенство, наша ће највећа срамота бпти, ако нам ова задужбнна пропадне", а поглавар је одговарао: „гледајте вп вашу посду, то је наша брпга ! ..ц У последње време, кад се народна свест иробудпла, многе су старе задужбпне обновљене: Впсокп Дечанп, Милошево, Грачанпца н т. д. Покојип царско-руски консул Јастребов ипше мптрополиту Мелетпју: „Врдо ће бпти тешко и за мене и за вас, ако Грачанпца неће се покрпти н у ово љето !...“ (1874-). Дакле, сасвим су другп Фактори радилп на побољшању српске цркве, а никако њен поглавар!... Нове задужбине подпгнуте су у овнм местпма: Прпзрену, Новом Пазару, Новој Вароши, Пријепољу п Сеннцп. Колпко је мптрополпт Мелетпје волео, да се те задужбпне подижу, впдеће се пз овога прпмера. Кад је у Прпзрену довршен храм Светоме Ђорђу, Мелетпју јаве, да је направљен хор. Он одмах узме момке, седе у црквп и заповеди да се хор руши. На тај начпн Мелетпје оштетп цркву са 200 дук., пзговараЈућп се како је то „католпцко обичај !....“ Митрополит Мелетије је огео цркву Св. Спаса у Прпзрену од православнпх Срба и предао Цинцарпма. Он је у овоме спору пграо врло гадну улогу. Код народа је говорпо, како је уз народ п неће допуститп да се црква преда Цннцарима, а овамо је званпчно радно, да се црква цреда !... Док је год распра трајала, МелетијеЈе пшао од места до места, како се не бп впдело, да он Цинцаре подбада и ради у њихову корнст. Кад је народ увпдео да је он свему крпв, позове га у Прнзрен, да распри стане на пут. Он је тада бпо у Вучитрну. Мелетнје одговорн овако: „не могу доћп, јер сам пустно коње на пашу!...“ VV Мелетпје је бпо жесток противник свакога народнога напрегка. Он не само да није водио бригу о образовању свештенства, учпгељства и народа у опште, него је то спречавао. За иола столећа његове архпиастпрске службе, иије иотпомагао образовањс ни једнога младића !.. Данас у целој епархији нема ни једнога лнца, које бн достојно бнло мнтрополитскога звања !... Фанар се данас изговара пред српским захтевима: „вн немате свога човека.* Заиста је то жалосно али сва срамота пада на Фанарпоте !., Вазда су добрп људи обраћалп иажњу на опште народно образовање у овој еиархији. Дела су уиућнвана нреко мптроиолпта Мелетија. Он не само да ннје давао народу, него је спречавао продирање књиге и просвете у слојеве народне!... вРадо бих хтео да лпст .Истина11, кога