Delo

ОДАБРАНЕ ПРИЧЕ АЛФРЕДА ХЕДЕНСТЈЕРНЕ 4. КАНДИДАТОВА БОДОШНА СЛУХБА. Божић ! Каква разлика некад и сад! Али, забога, сада, је морао бити много срећнији ? Изишао је из наивних лудорија, из уског круга старинске очеве куће! Тамо у провинцији, где је лежала очева кућа на брегу, јелама овенченом, тамо иод ниским кровом, међу простим дрвеним зидовима, тамо је живео и „мислио друге мисли“, док није «остареои — било му је пуних двадесет година ! Мисли очеве и материне, старе тетке Ане, учитељеве просте мисли о животу и стварима Каква тамница ! Прави^ завод за насилни душевни рад ! А сада није баш тако лоше изгледала ова тамница : љупко децембарско сунце, светлуцав снег на равном смрзнутом саонику, беле завесе на светлуцавим ирозорима и сиво плав дим, који се лагано диже из димњака у редак, хладан ваздух, љупко двориште иза смерне решеткасте ограде, на коју беху натакнули јечмено снопље, као божићни дар птицама.*) А стари капетан, кандидатов тата — и ако му је седамдесет година још се пење чврст м кораком уз ((велике степенице* — и госпођа капетаница — иначе неспокојна и увек у послу, сада непрестано гдедаше чежњивим погледом кроз прозор у сали на друм — не личаху баш на праве тамни*ј Народни шведски обичај.