Delo

88 Д Е Л 0 чаре са својим пријатељским очима, пуним љубави и са својим седим главама. Кли кандидат што хиташе родитељској кући по красном саонику у бунди и дабровој капи — зацело је знао боље. Чудновато, док је год носио вериге, никад није осећао, да су тешке. Чак је био и потпуно срећан у ондашњој својој наивности. Мажда.. срећнији но сада.. ко зна.. можда и истина господине кандидате! Кад пак дође на универзитет, на висине «ослобођених духова”, поносних, „јаких” душа, тек тада дознаде сву дубину својег ништавила. Срећом дође још доста рано, да би и он пљескао, заједно пио пунча с оним дваестпетогодим хероима по духу, који извољевају у милости трошити хлеб својих тата, а у слободннм часовима одричу нам нашег Господа; који одбацују везу послушности међ родитељима и децом и остале изветреле трице; који се спрдају с љубављу међу мужем и женом, што «још непрестано” мисле, да не могу наћи своје среће без блебетања каквог духовника. Ах, та могао је одахнути ! Као да ]е далеко од себе бацио какво тесно рухо, па добио широко и угодно. Истпна, у почетку му било нешто зима у њима — а чудновато, било је тако топло крај она оба стара срца, која су га хтела у свом „егоизму и деспотизму” држати спутана целог века ! А кад су младе, „слободне“ даме, кратке косе, с крмачама на рукавима. пола другарски, пола заштитнички, размишљале с њим о «слободном нзбору”, (.наравствености” и «предрасудама“, тада се тнскало каткад између њега и њих невидљиво за друге, благо девојачко лнце, отворена чела и плавих очију, које су га погледале тако детињасто, тако жалостивно и зачуђено. Била је то Јулија, попова кћи, другарица у игри, пријатељица из младости, из «насиља”, која га — знао је — волела, и ако међ њима није никад било ни речце о томе. Па онда дође прелом с оцем. Стајало је у једним новинама, да је кандидат Бјерк на свечаној гозби у част једног младог, богато одареног агитатора, напио здравицу «јуиаку свечаности.,) да би му нзлио захвалност и поштовање омладинско за његове духовите, храбре наиаде на „предрасуде и мрачњаштво*. А из реФерата о говору слављенога јунака могло се сасвим јасно