Delo

ПРВИ КОРАЦП 9б — Јест, јест... слушао сам. Енергична јо жена ваша мајка — рече Чирков, симпатично погледајући на младића. — То је света жена ! — напомену младић, коме се учини да у речима Чирковљевим није било дово.бно осеКања побожне поште ирема таквој жени, као што је његова мати. Чпрков се готово неосетно осмехну и, не хитајући, пажњпво разрезавши коверат лепим ножем од слонове кости, стаде читати писмо. Што је дање Чирков читао то писмо, у коме га мајка, помињућп негдашње пријатењство Чиркова с покојним јој.мужем, у топлим изразима мољаше да помогне сину да добије место и уопште саветом да му буде на руци, — толико је више лице његова превасходства посгајало озбиљније и забринугије. Гледајући сада на ово глатко обријано. лепо неговано, озбиљно и, но изгледу, неосетљиво лице, Стрепетова обузе горко осећање увреде «Зашто се пустио у интимности с овим петроградским чиновником, причајући му на дугачко и на широко о својој матери ? Шта се њега тиче његова мајка ? Само обична уљудност са стране Чиркова, а он се одмах сав расплинуо!” И тај, једва осетан, осмејак његова превасходства, коЈим је он одговорио на усклик Стрепетовљев сада се учини младнћу као уљудно-увредљив осмех ситога и задово вног човека, који слуша детињска тужења. Љутит на своје „детињење." и нехотице непријатељски расположен према овом „музичару-ђенералум, он се исто тако лаковерно, као и мало пре, надашо, очекиваше сада да ће му молба неминовно бити одбијена и да места неће добити. Свршившп чнтање писма, Чирков га пажљнво сави, метну га под притискач, неколико секунада нетренимице и ћутећи глодаше у младића па, запаливши цигарету, проговори : — Ја бих Вам врло радо помогао, али, на жалост, ие могу Вам одмах понудити место које би било за Вас .. Верујте ми да то није обичан изговор, него истнна! — додаде Чирков значајно. — Мораћете иочекати и, можда, неколико месецн. . А/Ш то Вам није помоћ ?... Вама треба занимање одмах ? Младић одговори потврђујући.