Delo

први корацц

97 У тону пптања одјекиваше чуђење. Мрке густе обрве Чир ковњеве набраше се, лице му дође озбилшије. — Све једно, радити где било ! — Ви тако мислите ? — отеже његово нревасходство и упрвшп поглед у Стрепетова, рече после мале иаузе : — Место у провинцији могао бих Вам израднти. Стрепегов се разведрп. Његово се превасходство напротив још више натмури и доби пређашњи изглед адмннистративног аугура. — Али сам дужан напред Вас опоменути, — продужи он, ударајући гласом на сваку реч, — да та места у провинцији нису баш. . Чпрков за тренутак застаде, као да тражи подесан израз. — Нису баш... најугоднија! — изусти он, мало намрштивши се и оборивши очп, као тиме допуњујући значење, непотпуно одређено епитетом. Стрепетов, који очевидно не схвати потпуно смисао Чирковњеве напомене, начуљи уши чекајући објашњење. — Али, ако у осталом Ви држите да не краси место човека него човек место, и ако себе сматрате подобним вршити оно што ће Вам се учинити, можда, не баш најугодније, онда добити такво место, уз неке иогодбе, могућно је. Хоћете ли такво место ? — додаде, спуштајући глас, Чирков с неким чудноватим осмехом у погледу, мало жмиркајући очима, а задржавајући у исто време безосећајну озбиљност Физиономије. — 0 неугодним местима ја ннкако нисам ни мислио ! одсечно ускликну младић, црвенећн као маков цвет од узбуђења које га обузе. ((Е, сад ми не^е дати никакво месго, на нека га ђаво ноои!в — нромаче у глави Стренетовљевој, кад мало за тим премнсли да је одговорио не баш дипломатски. Али, на велнко изненађење неискусног паланчанина, овај одсечни усклик не само што не расрди његово превасходство, већ напротив, очевпдно, баш он и одагна с лица његова службену озбиљност и развуче намрштене му обрве. — Е, ето видите, — проговори Чирков с веселим смехом, љубазно гледајући на узбуђена младића : — таква неугодна . Дело ХП 7