Delo

98 Д Е Л 0 места Вама се не свиде... Па дабогме !... Ми ее, дакле, нисмо разумели, и тако је изишло мало рго ^ио... Он пусти два три дима и помену : — И знате ли шта, мој драги Павле Сергијевићу ! Кад бисте Ви и пристали да примите такво место, ја Вам га не бих дао, успомене ради оца Вашега, кога сам ја навикао поштовати ! — проговори он озбил>но и љубазно. — На месгима о којима говорах има особита врста људи, израђена Фактом што со траже такви људи. II они су, разуме се, потребни, али зар је мало што у природи потребно !.. Тамо треба имати воловске нерве, мање развитка и... и особите врсте храбрости ! — нодвуче Чирков. — А у Вас су, чини ми се, и нерви осетл.иви п, по свој прилици, храброст није она... Па и зашто Вам се прохтело тражити места у нас, па и уопште тражити службу? — сасвим неочекивано додаде његово превасходство. II без тога задивљен интимном отвореношћу Чирковљева говора, наш се младић скамени од чуда последњим питањем, и првог тренутка се баш никако не умеде наћи. шта да одговори. «Та ваљда ми се не смеје ?” — безазлено помисли Отреиетов. Али његово превасходство, видело се, није се нимало смејало. — Можда сте Ви частољубиви и, почињући живот, сањате о сјајној каријери ? Надате се, по времену, јамачно постати министар? — продужи међу тим, са шаљивом иронијом у гласу овај скеитик-ђенерал, гледајући на збуњеног молитеља подсмешљиво-љубазним иогледом, каквим се гледа на малу децу. Онда ћу Вам на то рећи, предраги Павле Сергијевићу, да министрнма бнти но можемо, а то и није баш нимало тако примамлжво, како со чини... Запамтите да је узречица о Фелдмаршалу и војнику знатно застарела, и да каријера коју желите изабрати нити јо пријатна нити много обећава... А и подићи се из гомпле, нрн свој доброј жељи, никако није тако лако. Сем л.уди које је слепи случај уздигао и које не можемо узимати у рачун, сјајне каријере граде нли људи с великим везама, или, као изузетак, људи који се веома истичу својим подобностима, а у исто времо умеју се не истицати самосталношћу својих