Delo

106 Д Е Л 0 Они сиђогпо низа степенице. Мале лепе каруце, у које су упрегнута два јака шведска коњића, стајаху на изласку из куће. Риђих бркова вратар био је ту, испружио се колики је д\г, готов да ђенерала подигне у кола. — Стаћеш код Пољопривредне Банке! — рече Чирков кочијашу и, понудивши младића да седне, и сам седе у кола. Кроз четврт часа кола се зауставише на уласку у банку, п Стрепов изиђе из кола. — Бог Вам дао усиеха, драги Павле Сергијевићу! — љубазно прозбори Чирков, стискујући руку младићеву. — Не заборавите мој предлог, ако, на жалост, не нађете ништа ооље. У шест часова, осем суботом. увек сам код куће. Дођите право на ручак. Поздравите Вашу матер од моје стране!... Кола се отискоше, и младић уђе на широка врата достојанственог уласка у Пољопривредну Банку. ГЛАВА VIII. I. И висок, сед вратар Пољопривредне Банке, који ћутке, с озбиљним достојанством, скиде са Стрепетова горњи капут, и чекаоница, велика, мало мрачна од тешких зелених завеса на воликим прозорима, с огромним округлим столом на средини, с готским високим столицама и малим диванчићима украј зидова и, најпосле, један младић, који срете Стрепетова у чекаоници, једном речју, све овде учини на нашега паланчанина утисак нечега оштрог, импозантног и солидног. И Стрепетов се мало уплаши, нашавши се у овом светилишту пољопривредног кредита, и не проговори одмах кад младић за обавештаје и дочек похођана, елегантан и госпоствон, у црном беспрокорном капуту, пажљнво пође к њему на сусрет, с уиитно љубазиим изразом на својој, собом задовољној, углађоној физиономији. — Чему сте ради? — упита, најпосле, он озбиљним и у исти мах тако меким и тихим гласом, као да се чисто боји нарушити мртву тишину. која владаше у овој великој дворници. — Желите ли дати пријаву да заложите имање? — нро-