Delo

ПРВИ КОРАЦП 109* јући сада о том састанку, присећајући се свега што је чуо данас, не једном се заиитао : «Је ли могућно да је истина све што је говорио Чирков?” Није бнло, чињаше се, узрока не веровати му. Много што шта о чем је читао, о чем је имао прилике да чује н у што није хтео да верује, сада је налазило као нотврду у овим признаљима Чирковљевим, која узбуњују младо срце. И мучпе сумње, нсутешна иитања нехотице се иорађаху сама од себе у његовој глави, тражећи одговор, а перспектива о којој Чирков говораше с онако отровним једом, сада му се чинила, после дужих размишљања, још страшнија и одвратнија. «Да ме Бог сачува !» — крстио се Стрепетов при једној помисли, да и он, кроз неколпко година, може исто тако претворнчки живеги, као и овај чиновнички скептик и, јамачног много других људп. А време је ме!>у тим пролазило, док се младић предавао сетним размишљањима у великој чекаоници Пољопривредне Банке. Он погледа у часовник. Иротекао је већ цео час како чека, а на њега баш као да су заборавили. «Т'а, кад ли ће ме ова гладпоница јавити свом управнику?” — њутну се Стреиетов, гледајући не баш иријатељски на младпћа за обавештаје. И он се одлучно подиже с дивана. Банчин је чиновник врло добро видео да му се приближује Стрепетов, али се не маче с места ит рекао би, још пажљивије стаде читати новине. — Опростите, молим Вас, што Вам прекидам читање, поче Сгрепетов, трудећи се колико је могућно мирнпје да говори, уз пркос узбуђењу које га обузе, кад се ово озбиљно, собом задовољно, глупо лице заустави на њему иза новпна. — Је ли г. управник још непрестано у послу ? — Господин управник сад прима извештаје од шеФова одељења — значајно изговори овај. — Али овога часа код њега, чини ми се, нема нпкога ? малко подиже глас Стрепетов. — Али зашто изволевате толико се узнемиривати ? проговорн младић за обавештаје још гпше, бацајући уплашене