Delo

'К.ОРЂК БРАНКОВГГК, 119 од ње. Слично су стојали и други наши стари владаоци према представницима суверене власти других држава, н. п. сам Душан црема Дубровнику и Млецима. II шта је сметало 1083 и 1688 године ТЗорђу Јованову Бранковићу да се задовожи титулом угарскога барона и гроФа, када Стевану Високом и Ђурђу Смедеревцу није сметало да се задовоље сличним титулама велнкашким у Угарској и кад и самоме цару Душану није ни мало сметало ни царство ни сила ни амбицијо његове да се задовољи не само називом властелина млетачкога него и титулом грађанина, у оно време, маленога Дубровника ? А што вреди за титулу, вреди и за грб па и за имање, јер она баштина (Херцеговина, Срем, Јенопоље) беше приватно властеоско имање а не ни престо ни држава, те обе оне Леополдове повеље имају са свим приватно правни характер. Друкчије стоји с деспотством, колико с иаследством толико и с избором. Ту Леополд није имао шта признавати и иотврђнвати, јер није ни права имао. Он је могао једино примити к знању, али не издавати каке потврде. Деспотство и оне краљевине, теориски, стајаху као независна држава према Угарској. Све што ]е Леополд могао учинити и учинио је : у обема иовељама говори о Торђу као о носиоцу права на оне престоле, он је дакле то примио к знању. Што пак нема узгредна спомена баш и о оном избору, може, рекох, бити и намерно. Али у том случају, као год што Руварац узима да Бранковић није свој тобожњи избор истицао пре зиме 168819 године, тако би се исто могли тражити докази и за тако истицање пре 1691 године, јер пре тога доба нема трага ни спомена о цизбору * И особито је знатно у овом погледу што ни у Ђорђеву прогласу народу, изданом 12 јуна 1689, нема речи о томе и ако би му ту много впше места било него у оним Леополдовим повељама. — Иначе Руварац има потпуно право кад побија и самога Ђорђа и Рајића који иде за њим те говоре да је Леополд Ђорђа као изабранога деспота изрично у повељи нризнао и потврдио. Тога збиља нема, али пије га ни морало ни могло бити. По свему дакле ваља пр-изнати да није ничим доказано да је Ђорђе баш ао свом аовратку из Беча аочео аротурати лаж о свом избору у Јелрену. Него, то би се питање могло чинити