Delo

120 Д Е л 0 незнатно, и могло би бити чудно што сам толико о њему говорио; али ће се видети да није тако. Нека се само запамти до чега смо дошли. Свакојако је Руварац несумњиво доказао да Ђорђе није биран за деспога ни у Једрену 1663 нити под Нудимом 1691, о чем такође Ђорђе ппше. па ни на другом каком месту. Ово се јасно види но оном лагању и увијању Ђорђеву и туторењу осталих савременика, нарочито патријарха Арсенија III, на разним местима. Али, ако би се ипак рекло да сав тај њихов говор о избору опет не може битп без некога стварнога основа, да је нешто ипак морало бити, онда би се, по мом мишљењу, • могло доиустити једино: да је Ђорђе биран негде у какој прилици некако налик на оно, како су Карађорђа изабрали у Орашцу 1804, на вече првога устанка. 6. Почетком јесени 1688 године1) царска је војска оне земње на које Ђорђе полагаше право, већ била од чести очистила од турака, и зими се спремала да ове на лето са свим истера из свих српских зомаља, али не за Ђорђа Бранковића, и ако га је бечки двор 1688 године по други пут истакао као иретендента на њих, него за самога Леополда. Залогај је био сувише добар, а да би га двоглави орао лако оставио дру* гоме. Царски су орлови прождрљиви као и сви други. Још док се Ђорђе бавио у Бечу, пре него му је издана гроФовска повеља, освојио је Максимилијан Манојло Београд (27 августа) на што падоше и многи други градови на Дунаву; дотле је пак Луј Баденски освојио Зворник и друга нека места у Босни. У то је 14 (24) септембра објавила Француска Немачкој рат; али Леополд не мишљаше запустити ни Дунав. Маја 1689 буде склопљена велика алијанција држава против |) <> дога1,лјииа, кпји еу на реду да ее у овом одломку испричају, им.< у Руварца енегл Ш-К0.1ИК0 редова, јер он за њих усваја досадашње знање историеко. С гога 1>у, од онога 1ито ее о томе инлче миеало, нзнетн читаоцнма колико г>уде потребно да се правилно разуч- како је Б«р1,с аасужњен. О војничким покретпма н борбама највинге ј- у I го из „Одломакл из неторијс Г>еограда“ од 1,снерала Косте Протића (у С кн.изи „Годишњице Николе Чуни1.а“).