Delo

130 Д Е Л 0 иеду у Ршаву, а од туда у Сибињ.1) 23 октобра (7 новембра) јавио је .све Баденски из Кладова ћесару Леополду I. Нећемо пратити Ђорђа кроз дуге двадесет и две године његова сушањскога живота, по Ршави, Сибињу, Бечу и Хебу: и Руварац га оставња онде где се на његово раме спустила рука царских тамничара. Нећемо излагати зле последице које су иза тога чина брзо сустигле војску Баденскога, то су и службени аустриски историчари и историограФи признали и исиричали. Место свега тога, да погледамо општи значај Леополдова постуика. То беше чисто ствар Леополдова политичкога система- 0 том сам систему већ раније говорио2), па да не бих понављао, само треба двоје да додамо. Прво, нпје то био само Леополдов или само аустриски систем. Он је у средњој и западној Јевропи преоблађивао све више од почетка Новога Века. То је било и у Шпаннји и по свој Италији и по Немачкој. И није само завођено јединство н апсолутизам политички ; него упоредо иђаше и остваривање начела „сшш георо ННш геН^Јо (онога је вера чија је и држава)м. Тај је правац јевропскога развића посгпзавао свој вршак баш у ово време: и у самој Француској укинуће скоро „нантски едикат” који обезбеђиваше верску слободу протестантима. Па је тако било и у свим земљама где је донирала власт хабзбуршких господара. па, разуме се, и у онима које су, услед победе над султаном, после бечке битке улазиле у круг то властн. II то је она друга ствар што сам хтео овде пагшменути. Те ново ослобођене земље сматраше Беч као крајеве које је он на сабљу добио од непријатеља, а тако је донекле збиља и било, па је са њих то сматрање шприо и над остале земље круне светога Стевана, које с-у се увек бпле одржале слободне. Угарској буду на пожунском сабору (1687 — 8) одузета многа дотадашња права, меЈ^у оста шм н оно да властелпн може силом сузбити напад на права која му устав даје. Ердељ се стопу по стопу сагоњаше у уске границе обичне покрајнне без имало веће самосталноспт; живе, праве и признате његове војводе ништа му ' ( |И|Ц < \ 101(111111', жел.ни да знају тачан садржај оне повел.е,тражидн то у Леополда. Ј .да им је даи препис оГ,е, и оне 1»583 и оне 1688 године. Ио томе препису историја дапаг и гоиори <> н.има. -) Види септсмбарску свсску иДелац, стр. 387.