Delo

гБОРТ>Е БРАНКОВНЂ 131 не помогоше. А за слику каквим се средствима то постизавало служи „Нрвави НараФин суди или иКасапница у Еперјешу” а ово име најбо.ве казује шта је то радио царски повереник КараФа и како су се свршавале «завереи, измпш.ване на иодмећанс угарским великашима. Природно је што је таки колач очекивао и Борђа Бранковића. Хазбуршки је иостунак према «деспоту}) значајан н зато што је одмах показао да се систем неће променити ни ирема Србпма. Аустрија је на себе применила оно ш1о се рекло за Исусовце : «81111: и! »ипГ, аи! поп бЈп! (нека буду каквп су, или нека их не буде)”1) Срећом за самосталну будућност српскога марода, он је језгром својом бно и остао толико изван домашаја њене снле, да је могао да под таким погодбама не уђе у њену политичку заједницу. Он се истина неколико пута варао и залетао у њена наручја, али му баш тај њен систем својим одбнјањем није дао да се толико заборави, како му више не бп било повратка. 3. Завршујући своје расправ.вање, Руварац је озога пута од-, ступпо од свога обичаја и ушао у оцену историских чињепица и догађаја око чијег а је констатовања радио. И ако је крптика пзвора по.ве на коме је Руварац до сад постигао толико усиеха, не може бити а да његово мишљење и на овом новом земљишту не нзазове заслужену пажњу. Г1а како он цени кладовски догађај ? — Он га просто 'правда и налази да је Ђорђе крив. Кривица би му била тројака : 1.) издавање за потомка деспотскога ; 2) самостални рад међу ондашњим Србима ; 3) везе с Русијом. Да прегледамо редом све три тачке оптужбе. Али одмах да кажем: мени се чини да се ни једна не може одржати. Шго се тиче његова ксамозванства”, мислим да је довољно споменути да је Ђорђева лаж тек данас доказана, а онда се за то нијо озбп.вно- ни окривљпвао. Колпко данас знамо, мени Та се нолитика ни до данас није нроменила. Колико је год понустила према другнма, нп. нрема маџарској народности, немачвој демократији, Чеснма, — нрема Ср<5има је остала непромешена. То ее киди евуда, од Сннча до Арада. 9*