Delo

д;ај валерије ^атул. (Спршетак) Овом мирном н безбрнжном животу учини крај Клодија, сестра злогласног сокачког јунака Публија Клодпја Пулхера (Леиог), пар. трибуна и непријатеља Дидерону, коме изазва год. 54. најлепшу беседу за Милона. „Жена4< — да се послужимо Салустијевим описом једне савременице а ваљда и иознанице, љубазнпце познатог нам Катилпне, Семпроније — „родом п лепотом... довољно срећна. Познавала је грчку и римску књижевност, ударала у китару, играла елегантније но што се честитој пристоји... Не обичан дар : умела је нравпти стихове, забавиги, водити скроман, нежан па н раскалашан разговор; к том је пуна досетака п велнке градије. Алп јој је увек све бнло мплпје но образ и ноштење ; шта је мање штедела, новац нли име, тешко је рећп ; тако страсна, да је чешће за мушкима трчала, но онп за н>ом“. Таку жену требало је Кагулу само видеги, на да се смртно заљуби. Шго је Клодија бпла за читавнх еедам-осам годпна старија п што је бпла удата, за Квинга Мегела Целера ("конз. 60. год.), није имало маха од лепоте, духовитости, грације, вешгине. II љубав клијну у Катулову срцу. Алн то срце нијс умело не заволеги истински, право, чисто, из далека. Појава Клодијнна довољна је да му однесе свест ; најсрећннјн је онај, коме је слободно тај божанскн створ гледати и његов сладак смех слушати. Псиод пера иеснпково се срце слева у чувену СапФину љубавну иесму : „Когу је раван, ако је слободно, изнад вишњих сгоји, чнни ми се, онај, којиседећн према тебп сме неирестано у ге гледагн и како се слатко смејеш слушаги. Ленота твоја и осмејак однеше ми сиромаху свест, јер чим те оназим Лезбија,“ (тако је Катул од сад звао Клодију тепаЈЈћи јој — његов омиљени несник била је СапФа с острва Лезба - и кријући јој име у јавностн) „изда ме глас, језик се укочи, но телу се ширн иламен, обе ушн заглушс а на очи се мрак навуче.“ Али обожавана жена не би можда ни хајала за ту љубав : треба је угушптн. Како? Пословима ; јер је њу беспосленост донела и она је одржава. „Катуле“, саветује се песннк „тебије бес-