Delo

144 Д Е л о Катуле драги. позајми ми их на кратко време. Хтела бих се извести удобно до Сераписа". „Жао ми је“, одговорих јој; „.-.х забуни рекох да има.м: мој нријатељ Кај Цина прибавио Је њих себи. Него шта се мене тиче, је ли моје нли његово? Служим се исто тако, као да сам их сам стекао. Али ти и живиш тако, непријагна и несносна, што не даш човеку ни да буде и мало небрпжлшв". Катул се сада баца на поље аолитпчко-сатиричко. Баш у то вре.ме били су триумвири (у Луци, 56- г.) уговорили, да сахрлне републику, која је одавно била мртва. На њих стану отровне стреле иуштати нламени Калво и у песми и у беседп, Фурије Бибакул н Катул у љутим, оштрим, заједљнвим .стиховима. Не знаш, ком епиграму првенство да даш, Калвову, у ком се Помнеј Велпки исмева: „Велики, кога се сви боје, једним прстом расмрска главу. Шта мислиш. шга хоће он? Мужа“, — или Катулову, у ко.м наш песник узвпкује: „Цезаре, баш ми није ништа стало да се теби допаднем ни да знам, бео ли си или црн човек“. На триумвирима међутим, унраво на Цезару није имао човек много ни да замера. Најмање Катул, коме је јед,пно.ч од старих дпктатор био Велики. Три се друга свом жестпном окретоше. оруђи.ма триумвирским; најжешће Катул. II нре је Катул нисао сагире, али су онда предмети били невине природе, какав тврдица, као што је био Фурије: „Фурије, што немаш ни роба ни ормана, ни стенице ни паука нн ватре, и у ког су отац н маћеха са зубма, шго и кремен могу гристи лено је теби с родитељем и с дрвеном,!) му супругом..- А тело вам је сувље но рог пли ако има што још сувље, од сунца, зиме и глади Што не бп бпо срећан и бла жен? Не знојнш се, иљувачке немаш ..*)“; - или какав Егнације веома сујетан на беле зубе: ..Егнације се смеиш увек и свуда с тога, што има беле зубе. Дође ли на судску столицу, кад бранплац сузе на очи гонп, смеши се; кодгломаче ваљаног јединца свак је тужан, мати нариче, он се смеши. Где год био, што год се радило, ма шта да се деси^ он се с.меши. '1о му .је болест; али, како ја мислим, нп леиа ни иристојна...*; — или Арије, што се ачи п мази, па све аспприра и место сошто^а каже сћоттоЛа, место 1и81(Ка8 — ћшБнНаз ц т. д. С тога су оне биле иуне хумора. Сад је Кагул сух, опор, груб. Као што се Калво био на Ватинија окомио, тако је Катул за жртву био Мамуру изабрао Као љуби.мац Цезаров био је овај дошао до огромног богатства, на се онда нечувено.м раскошном животу одао. НКега се тпче неколико несама; али је најжешћа ова: „Ко може гледати, ко сносиги ако није бесгидиик, нрождрљивац н коцкар, да Мамури припада оно, што је прс имала шумом покривена Галија и Британија на крају света? I азиеженп Гнмљанине, зар ћеш то гледати и триети? Бестидник си, прождрљивац п коцкар. II он ће сад горд н у изобиљу ноходиги сва*) Тако јо мршава од иоста. ~) Лср је суха као рог.