Delo

КАЛ ВАЛЕРИЛЕ КАТУЛ 143 постаје јачи, све впше расту и далеко пловећи блистају на пурпурној светлостп...“ 11 нпак ове песме заузимају тек друго место у Катуловој аесмариг<,и- пи^ае терНае како нх нссник у скромности непреводљпвнм нзразом пазива, стихови што су са срца иотеклн, љупки н нежни. страсни п заједљнвн, подсмешљиви, та микроскоиска рсмек дела, чине праву величину и сдаву ирвог великог лиричара у римској поезији. Дође н време да се враћа у Рим. Катул је у Риму бно провео најлеише доба, за њ су га везнвале толике н таке усномене, да је Сирмијона с днвотним језером и чаробном околпном тек друго место у срцу имала п ла је само крагко врбме могла иесника нотпуно да задовољи Ах ! шта је било од Лезбије, од некадаи њег његовог пдеала и живота ! „Целијец, /јадикује Катул код неког ирнјатеља, „мо]а Лебзија, она ЛезбоЈа, коју је Катул једино волео, впше но себе н све своје, та Лезбнја гули сад храбре Рсмове иотомке на ]>аскршћима и но уским сокацпма*. С гнушањем одбнја он њен позив, да јој се у наручја врати : нека ње с три стотине јој љубазника! У Сапфином размеру исиевана је прва песма Лебзијп ; њега се Катул лаћа само још једанпут, у овој последњо.ј : „ФурпЈе п Аурелије“, одговара он двојици Клодијнних преговарача о мнру, „...однесите као одговор мојој (некадашњој) драганн ово неколико не нријатних речи. Нека она жнви здраво и весело са својнм љубазницнма, којпх у нсто време на стотине грли, не волећи ни једног истпнски, већ свима непрестано срца иарајући, н нека се не нада некадашњој мојој љубави. ко.ја је њеном крнвпцом увела као цвег на крају ливаде, кад га дотакне плуг прошавши туда.и Газочараног несника оставп за навек веселост, душа му је бпла разорена, свет изгу и дотадашњу ружичасту боју. Хумор се враћа само у ретким тренуцима, кад на пр. реч дође на тврдицу иретора, ма да онда нн најмање не устуиа некадашњем. Таква је она љуика прича његова, како га је нека девоЈка ухватила у лажи, да има носила и људе за њих. „Одведе ме“ прича он „беспосленог с Форума Вар, да видим љубав његову; ,како мн се онда у тренутку учини, девојка не баш ружна н неприЈатна. Стигнемо и међу нама се занодену свакојакн разговори: каква је унраво земља та Битиннја, јесам ли зарадио у њој што нара. Одговорих, како је у стварп било ништа нема тамо ни за п])етора нн за њихову нратњу, те да бисмо могли маснији нзићи, нарочито пратња ако јој је претор такав да му је до ње стало колико до лањског снега. оАли си ппак“, всле онп „што је тамо. како се прича, лако, набавио људе за носила“. Да се мало пред девојком похвалим, одговорнћу: „Но, мени ннје баш тако рђаво бпло, да ннсам могао саставити осам правнх људи. што нам је у део нала рђава нровпнцпја“. А ,ја нисам имао нп у Риму ни у Битпннји нн једног, који би могао себи на врат натурити н ноломљене ноге моје старе соФе. На то ће она, обешсница: „Молим те,