Delo

Д Е .1 О 15*> Сајам и нзложба у Нижњем Новгороду') Нс.ма сумње да ће она крагка и врло поучна белешка о сајму и изложби у Ннжњем Новгороду ннтересоватн читаоце „Дела*, у толико П1>е што је она нашла места у новинама једног парода, којп дшне непрпјател.ски нрема Русији и њену нанретку. На ушћу Оке и Волгу нзднжу се хи.Ђадама једнолнких, масивних лграда. подел.ених с улнце без изузетка на дућане, једнаких по величини с којим сто.је у вези пространи магацпнн за робу у дворшиту. Оваки трговац н нндустријалац руски. којп одржава директне трговинске везе с нстоком, као н сваки трговац нз Сибира. Кавказа, Персије и Кнтаја. који хоће да нађе нрође својој роби у Русији нли нреко ње у Евроии. мора сваке године да заузме један или вшпе дућана од 3. јула до 13. августа. јер се овде у го доба, имаће тбме нреко 0 векова. одржава сајам Нижње-Новгородски. Средиштс овог -СКу ћиЛаге* чини тако звано .главно здање*, које има 6 крила са 2530 дућана н неколико мањих зграда, које опет нмају скуиа 2000 дућана. Свн су ови дућани одређени за детаљну продају, док за велику трговину. према прнроди поједпних врста робе, нзлаже се она и.1и на иристаннштнма Оке п Волге, илн у стовариштима, сазиданим дуж железничке нруге. По свршеном сајму дижу се понтонски мостовн, који везују ово вашариште с левом обалом Во.гге, где је унраво прави Нижњп Новгород, п вашариште до ндуће годпне постане „мртви град“, у коме се. сем чувара, нико не сме бавиги. Док је у осталој Евроии значај сајмова и годишњих вашара одмах иочео опадати с појавом железница. те и данас све је мањи. у колпко има впше железница.. дотлс ,ј(‘ сајам нижње-новгородскп вековима задра;ао своју главиу познцију у саобраћају Европе с Азнјом. Свакп нов део снбнрске железнице доводн нове походноце. н 1895. год. пео сс број ноходилаца на сајму по неких дана на впше стотнна хил.ада. а об]>т о1К‘ године достнже 500 мнл. рубаља. • >а овај великн саобраћај Нижњн Новгород нма да захвалн искључпво свом ново.ђном иоложају иа ммнозантном воденом путу Волгнну, којн водн из унутрашњости Азије. Сад се још од тога пута одвајају каналн, које је поставио нророчанскп дух Петра Велнког. и то : два за Ледени Океан, гри на заиад у Валгичко море н једап на југ у Црно море, а на исток сама Волга води преко Касппскога језера у средиште Нерсије. <)д ова два децсннја руска трговннска политнка ставпла је себи у задатак. да проширп систем Волгнних нутова н да обнови историске караванске друмопе, ко.ји вођаху к Волгн из сгеиа азпских. Оренбуршка жслезница доводи до гранпце северие Азије, а транскаспнска у централну Л.шју. Ове иреголеме областп, које Европљанп врло мало позна.ју, подло жне су руској нндустријII н трговинн. 1111 Ииди С>р. 23&. и 233. „1>1\«Иег 1,1оу(1а“ »>д ове годинс.