Delo

\1'УШТИКНЛ хишнкл 155» обичаје тамошњога станотшиштпа, сопорну снстлост, сттшо с лнтнчастим странама, покринонпм вочннм сн<>гом у нснасе.Ђонпм предолпма 11онооомл>о. Али што најнпшо поражана оно, којн ирате но само у ошнто нокрете ])уско нндустријо, него наромпто од иаложбе у Москвп 1882. г.. то ј(“, код ир(>гдеда групе VII, VIII. IX п XII, у којпма су застун.Ђепп ироианоди: текстилне индустрије, рударства, металургије и машинства. Нриме]> аа слпчан полот текстплно нндустрије, аа тако кратко иромо од москонске иаложбе, можо се наћи само у Аморицн. Док су на ондашњој наложбн бпли пред.чети само текстилне инду стрије и.а губернпја Лодаа, Москне п Тнер-Потрограда, сад су били продметн на цело аом.но. са сенера и па централнс Русијо. У потробн намука Русија стојн с Немачком на истом стунњу, и само је претнчу Пнглеска п Саноа сенеро-амернчких држана. Међу тпм бројем нротоиа Руснја стојп на чолу контпненталних држана у Енроин н члнп чогнртину сних вретена на копну онропском. Ова пндустрпја не само да нодмнрује нотробу у аем.нн. п(“ћ пма предноннца, које нарађују :га иапоа. иоглавнто аа нсток. — Пород иропанода памучне нндустрнје нндимо панрснпх п раалнчнтнх Фнбрпката од конои.ђс, лана, југо н другнх бнл.них нлакапа. напослетку н од вуне, аа чпјо развнће гоноре ово цнф])0: 1882. г. бно је упоа нређе аа 16*9 мнл. ]»убл>а 1894. г. „ , 41 ч 1882. г. . . вуненпх матерпја 9-0 . 1894. г. . . и , 2*5 „ И])Оианодн свилене и брокатне индустрије паглода да су од малога зпачаја, јор су с њима слабо ааступљене московске и нотроградско Фаб])пк(>. Слнку раипдннјег полота. него што .јо текстилиа пндустрпја. дајо рударство и машинска индустрија. 13а последњнх годлиа с канпталом од 150 мп.1. руба.Ђа (који јо воћином болгискн), отворенп су у сливу Донеца ве/1им делом рудницн угља и гвожђа. ко.јп су необпчно богатп н пмају рудо нанрсног квалитота. Проианодња каменог угља п лпненог гножђа удвојила се аа оно нреме, н нома сумње, у будућо ћо ее још п нишо раанптп. Пропаводња бакра јо аа 1' 2 пута ноћа иего 1882. г., а навоа мангана. којн со почео надитн тек 1882. г.. достнгао .јо данас 15 мпл. нудопа у вродностп 3 мн.1. рубаља. Продукцпја наФте бпла јо 1882. г. 50 п но мнл. пудова а 1894. г. 377 мил. нудова, наноа преко граница 1882. г. 112.*1()П пудова. прома 43 п по мил. нудона 1894. г. Паралелно с рударском нндустрнјом ра.авило су се многе гране машинске индустрпјо. Спецнјалпо данас стоје на нрло писоком нпноу Фабрнко нарних кааана, локомотина. нагона, а аа тпм ироианода аа иетролојске мото])о. Снога су дне Фабрнке ратарских машина (1 Фпнска п 1 москонска) н.аложиле сво.је нослоне, али боз нродностн. С оним машпнама госнода])о па нијацама Инглезн, уа којо су. у иоследње нреме. прпстале Немачка и Аморика, н то ирно с п.анрсннм машннама аа жњевење н машпнама аа коспдбу жита п тране.